Зауставимо измену фасаде цркве светог Ђорђа у Крушевцу

Министарству културе и информисања

Влајковићева 3, 11000 Београд  

Републичком заводу за заштиту споменика културе

Радослава Грујића 11, 11000 Београд  

Заводу за заштиту споменика културе Краљево

Цара Лазара 24, 36000 Краљево  

Народном музеју Крушевац

Трг деспота Стефана 15, 37000 Крушевац  

Православна Епархија крушевачка

Доситејева 1, 37000 Крушевац    

Поштовани,  

Обраћамо Вам се поводом забрињавајуће вести да је у току реновирање фасаде на цркви Светог Ђорђа у Крушевцу. Наиме, на друштвеним мрежама су освануле фотографије цркве на којима се види да је прочеље цркве обојено у јарко црвену боју, са венцима, архиволтама и пиластрима бојеним у изразито белу боју. Иако је похвално то што је започета обнова фасаде, веома смо забринути због чињенице да је одабрано овакво визуелно решење уместо карактеристичне црвено-жуте фасаде, према оригиналном пројекту архитекте Душана Живановића, а по којој је црква препознатљива у јавности већ дуже од једног века.  

Наиме, иако званично није заштићена као културно добро, црква Светог Ђорђа је вредан историјско-ументички споменик који сведочи о историји и токовима српске архитектуре и уметности, посебно на крају 19. и почетку 20. века. Црква је грађена у периоду 1890–1904. године према пројекту архитекте Душана Живановића, једног од четворице архитеката „ханзенатичара“ (поред Јована Илкића, Светозара Ивачковића и Јована Суботића) који су студирали на Академији ликовних уметности у Бечу у класи професора Теофила Ханзена (Theophilus Hansen) током 70-тих година 19. века. По доласку у тадашњу Кнежевину, касније Краљевину Србију, ови архитекти пројектују и граде низ значајних објеката у српско-византијском стилу, а за који траже инспирацију у средњовековној архитектури Србије. Ханзенатика се у оквиру ове стилске групације профилисала као специфични еклектични стил обнове, који реферише на манастирске цркве моравског стила, а које имају фасаде у две боје: светло жуте боје локалног камена пешчара и црвене боје опеке. Из овог периода у Србији постоји неколико цркава које имају сличне стилске одлике: црква св. Петра и Павла у Јагодини, црква св. Тројице у Параћину, црква св. Пантелије у Малом Црнићу, црква св. Николе у Остружници, те капеле у Сремским Карловцима и Меленцима.   Црква у Крушевцу је једна од најмонументалнијих градских цркава које припадају овом стилу. Оно што представља додатну вредност цркве светог Ђорђа јесте чињеница да се налази управо у Крушевцу, у самој престоници моравске Србије за коју се овај стил везује, а у непосредној близини цркве Лазарице, која јесте један од најзначајнијих примера историјске и стилске епохе на коју хазненатика реферише.  

Имајући у виду напред наведено, захтевамо да се обустави започети рад на реновирању фасаде док се не ураде одговарајућа истраживања и одреде конзерваторски услови за реконструкцију фасаде, односно враћање првобитног изгледа и палете боја. Додатно забрињава и чињеница да је, према нашим сазнањима, и ентеријер цркве измењен, те да су уклоњени делови оригиналног иконостаса са циљем постављања новог, а да уклоњени делови, према незваничним информацијама, нису адекватно ускладиштени, нити су подвргнути одговарајућим мерама заштите и конзервације, односно нису предати одговарајућој надлежној установи која би ове радове могла да изврши. С тим у вези, молимо Вас да хитно реагујете и пошаљете одговарајући конзерваторски надзор на терен, те предузмете све потребне мере како би се вратио првобитни изглед фасаде. Уз допис прилажемо и фотографије објекта.  

Срдачно,    

др Владана Путник Прица, научни сарадник Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду  

Јелица Јовановић, дипл. инж. арх. PhD студент Техничког универзитета у Бечу / Докомомо Србија  

Јелица Јовановић    Kontaktirajte autora peticije