НЕ УКИДАЈТЕ ЦИВИЛНИ МУЗЕЈ ВАЗДУХОПЛОВСТВА

ВладаРепубликеСрбије

Ана Брнабић

Председник Владе

Немањина 11 11000 Београд

    На основу члана 56. Устава Републике Србије, долепотписани грађани, подносе и захтевају одговор

на ПЕТИЦИЈУ

  НЕ УКИДАЈТЕ ЦИВИЛНИ МУЗЕЈ ВАЗДУХОПЛОВСТВА

              Из медија смо сазнали да је Влада Србије донела одлуку о преношењу Музеја ваздухопловства под управу Министарства одбране, заједно са свим правима, обавезама, имовином и архивском грађом. Како је у тој информацији наведено, Музеј ваздухопловства Београд се „укида“ јер „ потребе за делатношћу установе могу да се задовоље на рационалнији и ефикаснији начин“.

            Не слажући се са овом одлуком, а и не разумејући је у потпуности, јер се Влада нија огласила поводом њеног доношењa и дала било какво образложење, ми доле потписани: радници бившег Југословнеског аеротранспорта и других предузећа и установа цивилног ваздухопловства, који смо нашим средствима подигли Музеј и попунили га нашим експонатима, као и наши истомишљеници и поштоваоци 110 година дуге традиције цивилног ваздухопловства у Србији, од Владе Србије тражимо:  

1.      Да преиспита и опозове своју одлуку о преношењу  комплетног Музеја ваздухопловства у надлежност Министарства одбране и де факто укидања цивилоног Музеја ваздухопловства.

2.      Музеј цивилног ваздухопловства може се и мора сачувати тако што треба да добије статус самосталне културне институције, што у ствари и јесте, и што је једини исправан однос друштва и власти према светлој и богатој традицији цивилног ваздухопловства Србије.

3.      Сходоно томе, будући статус Музеја ваздухопловства треба да се реши преношењем свих оснивачких права на Министарство културе Републике Србије и да се, под окриљем овог министарства, регулише статус ове вредне културне институције, која ни по свом велелепном изгледу ни по богатству музејске грађе не заостаје за реномирамим музејима ваздухопловства у свету.    

Образложење              

Одлука о гашењу Музеја ваздухопловства донета је на 110-годишњицу, када је панчевачки лекар, др Владимир Алексић, 1909. године, сам направио једрилицу, којом је успео да полети. Био је то први Србин који је конструисао и обавио лет справом тежом од ваздуха. Само седам година од историјског лета браће Рајт, између 20. и 25. јуна 1910. године, суботичанин Иван Сарић обавио је прве летове авионом сопствене конструкције. На Божић следеће године у Београду је авионом, који је конструисао Михаило Мерћеп, Србин из Загреба, лет обавио Словенац Едвард Русјан. Између два светска рата у Србији је постојало чак седам фабрика авиона, од чега су се у Београду авиони производили чак у пет фабрика, а постојале су и две фабрике мотора. Југославенска ваздухопловна индустрија била је међу ретким у свету која је успела да произведе и сопствени млазни авион. Југославија била је међу првим земљама у свету која је основала сопствену авио-компанију и обављала редован ваздушни саобраћај. ЈАТ је осамдесетих година прошлог века по величини био дванаеста компанија у Европи и тридесет друга у свету...            

Србија има дугу и пребогату традицију цивилног ваздухопловства, а српски ваздухопловци дубоко усађену свест о историјској и националној вредности те традиције. Догодине ће бити пола века од када су ваздухоповци основали свој Музеј, наредних двадесетак година прикупили импозантан музеолошки фонд, подигли велелепну, наменски грађену зграду, архитектонски бисер, која је постала један од симбола нашег главног града. У претходних тридесетак година Музеј ваздухопловства је постигао светску промоцију, као један од далеко већих светских ваздухопловних музеја.            

Музеј југословенског ваздухопловства је 1970. основало 13 основача, од којих је 12 цивилних ваздухопловних институција и предузећа, а тринаести је био тадашњи ССНО, односно КРВ и ПВО. Након деведесетих година и распада бивше државе, број оснивача је смањен, и остали су почетком 2002. донели нову Одлуку о оснивању Музеја ваздухопловства. Одлуку је потписало девет цивилних ваздухопловних институција и предузећа: Савезна управа за контролу летења-СУКЛ, ЈАТ, Аеродром „Београд“, Прва Петолетка-наменска, Лола-Утва, Авиогенекс, Клуз-падобрани, Телеоптик-жироскопи, ДМБ-ФТМТ. Ову одлуку једино није потписало Министарство одбране.            

Према рачуноводственим подацима, укупна инвестициона средства уложена у изградњу Музеја износила су крајем 1991. године 9.500.000 УСД. Од тога је 56% уложио ССНО, а 44% цивилне ваздухопловне институције и предеузећа, укључујући и допринос самог Музеја. Након избијања рата у бившој Југославији, почетком деведесетих година прошлог века, до данашњих дана, Војска је престала да финансира Музеј. Међутим, цивилне ваздухопловне институције и сам Музеј додатно су повећавали вредности објекта и комплекса Музеја, а највише СУКЛ и ЈАТ, тако да је проценат учешћа цивилног ваздухопловства у израдњи Музеја повећан са 44% на око 58-60 %. Рекапитулацијом улагања оснивача и суоснивача, којом су обухваћене директне уплате, уплате од камата и продаје авиона, у периоду од 1971. до 1991. Југословенски аеротранспорт је уплатио око 300.000 УСД, на основу чега је стекао право трајног коришћења 400 м2 од укупно 6.895 м2 изложбеног простора и, сразмерно улогу, део  заједничког простора од 1.124 м2. Поред овога, ЈАТ је 1975. године бесплатно уступило Музеју 48,10 ари грађевинског земљишта, на коме је и израђена зграда Музеја, што није укључено у инвестициони програм, већ је третирано као донација суинвеститора. ЈАТ је и касније на разне начине помагао пословање Музеја, нарочито деведесетих година, и Музеј је свих ових година опстао уз помоћ и подршку искључиво цивилних предузећа и институција.            

Од оснивања Музеја, верујући да је то ризница у којој ће се чувати, сачувати и презентовати домаћој и страној јавности материјални докази о свом постојању и развоју, ЈАТ је у ту депоновао своју комплетну архиву, пренео неколико најважнијих авиона, који сведоче о развоју цивилног ваздушног саобраћаја у нашој земљи, изванредну колекцију макета свих цивилних авиона које су током деведесет година користили Аеропут и ЈАТ. У Музеју се чувају симулатори лета, пилотске књижице и огромна писана, филмска и фотодокумантација, као и колекција плаката и публикација. Ова збирка је допуњена и прилозима појединаца, чланова колектива и других љубитеља ваздухопловства. Све што је сачувано о ЈАТ-у налази се у Музеју ваздухопловства, због чега не можемо да дозволимо да то нестане и да не буде доступно јавности, како стручној тако и најширој.            

Постављамо јавно питање: шта би, укидањем Музеја ваздухопловства, било са експонатима и архивом цивилних институција, ЈАТ-а, Авиогенекса, аеродрома, спортског ваздухопловства, привредне авијације и других невојних установа? Посебно, каква је судбина експоната везаних за предратну и послератну ваздухопловну индустрију? И, напокон, шта ће ти цивилни  експонати и архиве у војној установи? И, шта ће војна установа на цивилном аеродрому?             У време док је на челу ове институције био историчар и пилот Чедомир Јанић, његов оснивач и дугогодишњи директор, Музеј ваздухопловства је имао преко 70 хиљда посетилаца годишње. У то доба само је један музеј у граду имао већу посету. Чак и данас, након 15 година војне управе и пропадања ове институције, Музеј посети око 30 хиљада посетилаца годишње, мада је процена да би та посета могла бити и троструко већа!!!            

Осетније урушавање Музеја почело је одласком Чедмира Јанића у пензију. Нови управници, војна лица без потребне вокације и сензибилитета за чување и неговање ваздухоловних традиција цивилног ваздухопловтва, нису успели да консолидују стање у Музеју и да на адекватан начин сачувају вредну музејску грађу. Уосталом, о нездравом стању у Музеју јавност је одавно и подробно упозната. И, уместо да се решавају узроци оваког стања, донета је одлука о преношењу ове ризнице историје нашег цивилног ваздухопловства у надлежност војске!?.            

Мислимо да је непримерено да Војска Србије на овакав начин узурпира нешто што је само делимично њено, и на тај начин уништава нешто што је наслеђе свих нас.  

Београд, 19. март 2019  

Удруженње малих акционара ЈАТ-а

Раде Милановић

председника

Maтични број Удружења: 28163576

 

 Удружење пензионера ЈАТ-а

Зоран Симоновић

председник  

Матични број  удужења: 17450832


Udruženje malih akcionara JAT-a, Udruženje penzionera JAT-a    Kontaktirajte autora peticije

Potpišite peticiju

Potpisivanjem, ovlašćujem Udruženje malih akcionara JAT-a, Udruženje penzionera JAT-a da preda moj potpis onima koji imaju moć odlučivanja po ovom pitanju.


ILI

Dobićete email sa linkom za potvrdu vašeg potpisa. Kako biste bili sigurni da ćete primiti našu elektronsku poštu, molimo Vas da dodate info@peticije.online u Vaš adresar ili na listu bezbednih pošiljalaca.

Plaćeno reklamiranje

Ovu peticiju ćemo oglasiti za 3000 ljudi.

Saznaj više...

Facebook