Захтев за смањење броја школских часова ђацима Србије
Ученицима Србије је максималних 25 школских часова (45 минута) и још евентуална два, три школска часа ван-наставних активности, претворено у 25 сати (60 минута) непосредне наставе недељно!
То је 40 школских часова (по 45 минута) недељно!
Деца су у обавези да имају 8 школских часова дневно, у вишем циклусу Основне. У гимназијама и до 11 школских часова дневно, организују се међусмене!
Моле се сви, који знају шта значи толико школских часова дневно да поступе по савести!!
Како у средњим, тако и у основним школама деца су оптерећена обимним градивом и фондом школских часова.
Наставници су остали на 25 школских часова (45 минута) недељно.
А, и деца код куће имају доста посла, да се спреме за толику наставу.
Члан 59, Закона о основном образовању је рђав, а примењује се на деци!
Члан 59, раније се звао "Оптерећење ученика", његовим простим преименовањем у "Боравак у школи", максималних 25 школских часова (45 минута) недељно и још евентуална два, три школска часа ван-наставних активности, претворени су пуким преименовањем у 25 сати (60 минута) непосредне наставе за ученике. То "дозвољава" и 40 школских часова за ђаке!!
Деца су преоптерећена!
Постало је неиздрживо!
Министар Вербић је осетно прекорачење од 29 школских часова, желео да умањи још 2015. године. Умањењем броја часова основних предмета.
Технолошки вишкови у просвети, како због ове одлуке тако и због мање деце у Србији, потпуно су обуставили наставу. Сменили министра Вербића, и на његово место дошао је министар Шарчевић.
Шарчевић је изашао у сусрет колегама-наставницима.
Решио овај социјално-економски проблем, преко 'леђа' ученика Србије!
Молимо све, да омогуће наставницима те платне разреде, које траже или смањење броја ученика у одељењима да би имали исте фондове и плате! Нека им дају свој благо, све што им је драго само да ово не иде више преко деце!!
Сви врло добро знамо да деца у Србији, у школама 'не бораве', већ уче, одговарају....
Ово је нездраво!
Деци торбе имају око девет килограма, јер носе 8 предмета у школу дневно. То је половина укупног броја свих предмета, по разредима у вишем циклусу основног образовања!
Деца нам уче два страна језика, а функционално и у целости, не говоре нити један.
Јесте више језика богатство, али ако се знају!
У школама се не примењују напредне методе Института за стране језике, рецимо. Већ се језици 'уче из књиге'.
Не може све да иде у Просвету!
Нити сваки предмет, имају их преко сваке мере.
Нити толико детаљно, неприлагођено узрасту!
Наставници само презентују информације, остало је на ученику и за код куће, да савладава самостално.
Не уме свако да пренесе знање. То је дар и захтеван позив.
Наставници сви добијају акредитације.
Тако да добијање лиценци није селективно.
Ми немамо у номенклатури занимања - занимање наставник. То су истраживачи, који су у Просвету дошли, а да педагогију, психологију, методологију, ... нису ни изучавали на факултетима!
На недавном 'PISA' тестирању у шестој категорији немамо ни 1% ученика. Што значи да нам је образовни систем ригидан и инертан, функционално неупотребљив,...
Неиздрживим затрпавањем, како обимом тако и фондом часова, ништа постигли нисмо.
Само се уџбеници у Србији могу мењати, и то баш сваке године. Зашто, шта се то тако епохално променило, па се не могу наслеђивати? Зашто уџбеник има рок трајања од само годину дана?
Постало је нездраво!
Не дозволите да овако и остане....
Ивана Живанић Kontaktirajte autora peticije