Sloboda za Petoricu

Neverovatna priča o petorici muškaraca utamničenih u SAD-u zbog borbe protiv terorizma 

Ko su pet kubanskih heroja u zatvorima SAD-a?

Pet mladih stručnjaka koji su odlučili da posvete svoje živote, daleko od svoje otadžbine, borbi protiv terorizma u gradu Majamiju, centru većine napada protiv Kube. 

Oni su:
Antonio Guerrero (Majami, 1958) inženjer u Aerodromskoj zgradi, pesnik, otac dva sina. Fernando Gonzales (Havana, 1963), oženjen, diplomirao na Institutu za odnose sa inostranstvom (ISRI) pri Ministarstvu spoljnih poslova Kube. Gerardo Hernandez (Havana, 1965), oženjen, diplomirao na ISRI-ju, karikaturista. Ramon Labañino (Havana, 1963), oženjen, otac tri kćerke, diplomirao ekonomiju na Univerzitetu u Havani, i Rene Gonzales (Čikago, 1956), oženjen, otac dve kćerke, pilot i instruktor letenja.

Zašto su bili u Sjedinjenim Državama? 

Oni su se uputili u Sjedinjene Države da bi prikupili informacije o neprijateljskim planovima terorističkih organizacija koje već dugo imaju sedište u gradu Majamiju, uključujući tu i Kubansko-američku nacionalnu fondaciju (CANF), Kubansko veće slobode (CFC), Braća pritiču u pomoć, Demokratski pokret, Alfa 66, i mnoge druge koje se mogu pohvaliti podužim spiskom kriminalnih aktivnosti. 

Među akcijama koje su ove grupe iz Majamija izvele protiv Kube nalaze se sabotaže i napadi koji su odneli stravičan danak – hiljade poginulih i povređenih, veliku ekonomsku štetu, šverc oružja, droga i ljudi, i na stotine zavera da se ubije kubanski predsednik, Fidel Kastro. Takođe su sprovodile terorističke akcije na tlu SAD-a i u trećim zemljama. 

Procene odgovarajućeg pravnog postupka 

Ovih pet muškaraca izvedeni su na izmanupulisano suđenje u Majamiju, u potpunosti neprijateljski raspoloženom gradu kojim dominira mafija kubanskog porekla, gde nije bilo moguće održati pravično i nepristrasno suženje u skladu sa pravom SAD-a i međunarodnim pravom. Antikubanski sektori u Majamiju organizovali su lažnu i žestoku propagandnu kampanju usmerenu kao vršenju pritiska na javno mnjenje u Floridi i sudski proces, što je bila situacija koju su stalno osuđivali advokati odbrane, koji su podneli zahtev kojim su tražili promenu mesta suđenja, a koji je na kraju bio odbačen. 

Gore spomenuto odbacivanje predstavlja kršenje Petog amandmana Ustava SAD, koji glasi: „niko neće biti lišen slobode bez odgovarajućeg pravnog postupka ...“, dok Šesti amandman kaže da „... u svakom krivičnom procesu optuženi ima pravo na brzo i javno suđenje pred nepristrasnom porotom...“. 

Tokom celog sudskog postupka organi vlasti ometali su napore advokata odbrane time što su odlagali ili sprečavali pristup dokumentima koji su bili sumnjivo klasifikovani kao tajni, i omogućavali im da vide samo petinu svih dokaza. Čak i pet godina kasnije, ovim advokatima bilo je zabranjeno da pregledaju te hiljade dokumenata da bi mogli da pripreme žalbu. 

Za šta su bili optuženi? 

Zavera za ubistvo s predoumišljajem 

Gerardo Hernandez jedini je bio optužen za zaveru za ubistvo s predoumišljajem zbog navodne pomoći u obaranju dve letilice Braće pritiču u pomoć 24. februara 1996. godine. On nije imao ni najmanje veze sa letom tih aviona koji su stalno povređivali vazdušni prostor Kube i čak leteli i iznad grada Havane, kao ni sa suverenom odlukom kubanske vlade da ih obori posle bezbroj upozorenja vlastima SAD-a, kao i samoj toj terorističkoj organizaciji. 

Zavera za špijunažu 

Gerardo Hernandez, Ramon Labañino i Antonio Guerrero proglašeni su krivim po ovoj optužbi. Ni jedan od njih nije se bavio špijunažom protiv Sjedinjenih Država jer je špijun, kako pravo SAD-a kaže, lice koje ukrade ili dođe do državnih tajni da bi ih dostavilo stranoj vladi. 

Tokom suđenja, nekoliko stručnjaka i autoriteta – kao što su generali Čarls Vilhem (Charles Whilhem) i Edvard Atkinson (Edward Atkinson), admiral Judžin Kerol (Eugene Carol) i pukovnik Džordž Bukner (George Buckner) – svedočili su da optuženi nisu imali pristupa poverljivim informacijama. Čak i Džejms Kleper (James Clapper), bivši šef Obaveštajne agencije Pentagona i svedok optužbe, tvrdio je da optuženi nisu bili uključeni ni u kakve špijunske aktivnosti protiv Sjedinjenih Država. Međutim, njihova svedočenja nisu uzeta u obzir, što je stav koji ogoljuje proizvoljnost jednog u velikoj meri političkog i lažnog suđenja. 

Petorica Kubanaca imali su isključivu misiju da prikupe informacije o planovima terorističkih grupa sa sedištem u Južnoj Floridi, koje, kad zanemarimo ludorije u vezi sa samim sudskim procesom, nisu deo vlade SAD-a. 

Zavera da se počine zločini protiv Sjedinjenih Država 

Petorica Kubanca bili su optuženi za ovu zaveru kada su zaista pokušavali jedino da pronađu informacije o planovima koje su pravile terorističke organizacije iz Majamija. Ni pod kojim okolnostima i ni u kom slučaju petorica Kubanaca nisu tražila bilo koje informacije koje bi mogle predstavljati pretnju državnoj bezbednosti Sjedinjenih Država, što je istina koju su dokazali advokati odbrane i potvrdili mnogi svedoci tokom suđenja. 

Korišćenje lažnog identiteta i lažnih isprava 

Da bi se infiltrirali i da bi mogli da utiču na planove ovih organizacija, trojica od ovih pet boraca protiv terorizma bili su prinuđeni da sakriju svoj pravi identitet. 

Postoji doktrina u pravu koja se naziva stanje nužde, prema kojoj, u cilju sprečavanja izvršenja ozbiljnijeg zločina – kao što je ubistvo, ili teroristička radnja – ljudi imaju opravdanje da izvrše manja krivična dela ili naprave prekršaje, kao što su korišćenje lažnog identiteta i isprava, sa ciljem da zaštite svoje aktivnosti i živote, uzimajući u obzir da je pet mladih boraca trebalo da deluju unutar grupa ozloglašenih ubica i terorista. 

Neregistrovani agenti strane vlade

Uzimajući u obzir ciljeve njihovog delovanja i opasnosti koje podrazumeva, bilo je nemoguće da pet Kubanaca budu registrovani kao agenti kubanske vlade, jer njihova misija nije imala nikakve veze sa državnom bezbednošću Sjedinjenih Država. Dobro je poznato ove terorističke grupe i njihove vođe potpuno nekažnjeno deluju u Majamiju i da imaju zaštitu vlasti SAD-a. Na primer, šef Biroa FBI-a za Majami rekao je da su vođe Kubansko-američke nacionalne fondacije i Kubanskog veća slobode cenjeni ljudi koji u potpunosti zavređuju poverenje, naglasivši time da FBI neće nikad pokrenuti zvaničnu istragu o aktivnostima onih koji sponzorišu i finansiraju terorističke akcije protiv Kube. 

Vladavina prava predviđa doktrinu stanja nužde na osnovu koje, a da bi se sprečili teži zločini kao što su ubistva i terorističke aktivnosti, optuženi prave prekršaje kao što su korišćenje lažnog identiteta i isprava u cilju zaštite svojih aktivnosti i svog života, uzimajući u obzir činjenicu da je pet kubanskih mladića trebalo da deluju unutar grupa u kojima vrvi od ozloglašenih i poznatih ubica i terorista. 

Nepravične i preterano stroge kazne 

Posle nezakonitog suđenja, sudija – koja je odbacila olakšavajuće okolnosti koje su predstavili advokati odbrane, a umesto toga prihvatila sve otežavajuće okolnosti koje je zagovarala optužba – izrekla je preterano stroge i nepravične kazne, primenjujući maksimalnu kaznu u svakom od tih slučajeva, uprkos tome što glavni delovi optužnice nikada nisu dokazani. Njene odluke primer su grubog kršenja, između ostalog, i člana 14. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima Ujedinjenih Nacija koji glasi „... svako lice imaće pravo da mu se, uz sve pravne garancije, javno čuje glas pred nadležnom, nezavisnom i nepristrasnom porotom...“. 

Gerardo Hernandez, osuđen na dve doživotne zatvorske kazne zbog zavere za ubistvo sa predoumišljajem i zbog zavere za špijunažu. 

Osim toga, osuđen je i na 15 godina zatvora zbog zavere da se počine zločini protiv Sjedinjenih Država, za korišćenje lažnog identiteta i isprava, i za delovanje u svojstvu stranog agenta bez neophodne registracije kod Ministra pravde SAD-a. 

Ramon Labañino, osuđen na doživotnu kaznu zatvora po osnovu tužbe za zaveru za špijunažu i još na 18 godina zatvora za zaveru da se počine zločini protiv Sjedinjenih Država, za korišćenje lažnog identiteta i isprava, kao i za delovanje u svojstvu stranog agenta bez registracije kod Ministra pravde SAD-a. 

Antonio Guerrero, osuđen na doživotnu kaznu zatvora za zaveru za špijunažu, i još na 10 godina zatvora za zaveru da se počine zločini protiv Sjedinjenih Država, kao i za delovanje u svojstvu stranog agenta bez registracije kod Ministra pravde SAD-a. 

Fernando Gonzales, osuđen na 19 godina zatvora za zaveru da se počine zločini protiv Sjedinjenih Država, za korišćenje lažnog identiteta i isprava, kao i za delovanje u svojstvu stranog agenta bez prethodne registracije kod Ministra pravde SAD-a. 

Rene Gonzales, osuđen na 15 godina zatvora za zaveru da se počine zločini protiv Sjedinjenih Država, kao i za delovanje u svojstvu stranog agenta bez prethodne registracije kod Ministra pravde SAD-a. 

Druga kršenja ljudskih prava 

Vlada SAD-a redovno ometa posete majki, žena i deca zatvorenika, što je stav koji znači dodatnu kazni i za ovih pet muškaraca i za njihove bližnje. Adriana Perez i Olga Salanueva, supruge Gerarda Hernandeza i Renea Gonzalesa, kao i Ivette Gonzales – Reneova kćerkica – ne mogu da ih posete već više od četiri godine. Štaviše, organi SAD-a postavili su prepreke i advokatima odbrane i kubanskom konzularnom službeniku u SAD-u kada se radi o posetama zatvorenicima, što je flagrantno kršenje člana 37. Minimuma propisa za tretman zatvorenika, gde se kaže da se „... zatvorenicima dozvoljava da s vremena na vreme, pod odgovarajućom prismotrom, komuniciraju sa svojim rođacima i prijateljima od ugleda i putem pošte i kroz posete.“ 

Odvojeni u zatvorima koji su udaljeni jedan od drugog, ovih pet muškaraca izloženo je strogim kaznama u pokušaju da se slomi njihov psihički i fizički integritet, drže ih u samicama (kaznene ćelije) u periodima do 17 meseci i 48 dana, bez ikakvog njihovog prestupa i uprkos Smernicama Biroa za zatvorenike SAD-a gde se kaže da „... maksimalni vremenski period koji zatvorenici mogu provesti u samici ne treba da pređe 60 dana,“ i članu 7. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima Ujedinjenih Nacija gde stoji da „Niko neće biti podvrgnut mučenju, ili surovim, neljudskim ili ponižavajućim kaznama i tretmanu...“ 

Prema petorici Kubanaca odnose se kao prema običnim zločincima i prinuđeni su da borave među takvim zatvorenicima u kaznenim zavodima, što je očigledno kršenje člana 8. Minimuma propisa za tretman zatvorenika, gde stoji sledeće: „Zatvorenici koji pripadaju različitim kategorijama treba da budu smešteni u različitim ustanovama ili u različitim odeljenjima unutar tih ustanova, shodno polu i starosti, zločinačkoj prošlosti i razlozima za njihovu kaznu zatvora.“ 

Kakvi su argumenti advokata odbrane pred Apelacionim sudom? 

Uzimajući u obzir prethodno rešenje Vrhovnog suda SAD-a u slučaju Pamplin protiv Masona, gde je najviši sud doneo rešenje da niko ne treba da bude izveden na suđenje na onom mestu gde postoje jasne i prisutne predrasude protiv optuženih, advokati odbrane traže da suđenje bude poništeno i da se odredi novo mesto suđenja izvan grada Majamija, gde svi znaju da postoje duboka neprijateljska osećanja prema kubanskim revolucionarima, kao što je slučaj sa ovih pet zatvorenika. 

Ukoliko Apelacioni sud Atlante poništi prethodno suđenje i naloži da se novo suđenje održi izvan grada Majamija, optuženi bi mogli da računaju na nepristrasnu porotu koja nema predrasude i koja može raditi bez bilo kakvih pritisaka, u kakvoj bi situaciji sud mogao da nađe da pet mladih Kubanaca nisu krivi za ozbiljne zločine koji im se sada stavljaju na teret. 

Neka pobede istina i pravda 

Advokati odbrane su 10. marta izložili slučaj pred Apelacionim sudom u sudnici u Majamiju. Dok čekamo da Apelacioni sud donese rešenje – a za tu odluku možda treba i nekoliko meseci – pozivamo sve ponosne ljude dobre volje da se pridruže sve većem pokretu solidarnosti sa pet kubanskih heroja koji su sada politički zatvorenici u Sjedinjenim Državama. 

Ovi mladi borci protiv terorizma moraju biti priznati kao Zagovornici ljudskih prava, što je status koji je predviđen Deklaracijom o zagovornicima ljudskih prava koju je 1998. godine usvojila Generalna skupština UN i koji se daje onima koji se, kao i oni, bore protiv kršenja ljudskih prava, organizovanog kriminala i terorista. 


ZAKLJUČAK RADNE GRUPE UN-a O PROIZVOLJNOM ZATVARANJU 27/5/05 


Radna grupa [posle razmatranja argumenata koje su iznele porodice i vlada SAD-a] iznosi sledeće mišljenje: Lišavanje slobode ovih pet Kubanaca je proizvoljno, i u suprotnosti sa članom 14. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, čiji su Sjedinjene Države potpisnica. 

„... iz činjenica i okolnosti u kojima se suđenje odigralo i iz prirode optužbi i strogih kazni izrečenih optuženima, [Radna grupa zaključuje] da se suđenje nije odigralo u klimi objektivnosti i nepristrasnosti koja je potrebna da bi se došlo do zaključka o poštovanju standarda pravičnog suđenja“ [i] „zahteva od Vlade da preduzme neophodne mere da se situacija ispravi“.

Komitet Sloboda za Petoricu    Kontaktirajte autora peticije