Заштитимо од рушења кућу Милунке Савић на Вождовцу

Кућа на Вождовцу у којој је највећи део свог живота провела најодликованија Српкиња у историји је пред рушењем!

Данас сам посетио Милункину кућу и разговарао са власником куће господином Сретеном Јовановићем (у даљем тексту Сретеном) који је имао врло чврст и непоколебљив став:„Кућу ћемо срушити“.

Већ годинама упозоравам на лоше стање Милункине куће, одлично знам у каквом је стању и да је и сама пред рушењем али сам био затечен што сада први пут чујем да и власник хоће да је сруши.

„Држава је имала своју шансу. Кућа је у мом власништву од 1976. године. Знате колико су пута долазили да попричамо на тему реновирања куће? Ниједном! Долазио једном неки Француз, кад су откривали ову плочи и рекао ми када је видео у каквом је стању кућа – Издржи!  Е, па нема више... готово је. Рушимо је... “

Гледам плочу на коју је показао руком када ју је споменуо. Не могу да прочитам шта пише. Плоча је скроз зарђала. Надзиру се слова али... нема шансе да прочитате са ограде. Питам га да ли се обраћао можда Општини Вождовац. Кажем била би велика штета срушити кућу, посебно због чињенице да се на пар километара налази и родна кућа Војводе Степе Степановића, па би град могао са спомеником Незнаном јунаку направити једну туристичку целину од које би се ти Музеји издржавали...

Причам ја ал видим да ме Сретен не слуша. Он је решио да руши кућу и доста му је приче. Видим да су отворена врата на кући, па га питам га да ли могу да уђем унутра и направим коју фотографију. Као да се тргнуо из мисли...

„Зашто? Шта има да улазите. Ту је хаос и нема ништа њено...“

У случају да је срушите ово ми је последња прилика да видим где је живела Милунка Савић – одговарам и улазим у кућу. Размишљам док улазим како је ово прва прилика да могу ући у кућу Милунке Савић, иако сам је обилазио ни сам не знам колико пута. Чак ни други новинари никада нису улазили унутра... чудно.  

Коначно улазим у кућу. Ту су две малене собе претрпане разним стварима данашњег власника. По опису новинарке Љиљане Банићанин правим у глави реконструкцију оне куће у којој је Милунка живела. Није тешко, могу да замислим стари кревет, ормар у коме се налази пар Милункиних хаљина и кутија са одликовањима помешана са разним концима за иглама за плетење, у углу шпорет Смедеревац и поред њега седи Милунка.

Нажалост, друга соба је још лакша за реконструкцију јер је у њој зими био угаљ за ложење а током лета вероватно остава за све и свашта...Што би наш народ рекао: „Туга божија!“Вадим телефон и правим пар фотографија. Углавном попуцалог плафона и зидова. На поду је паркет који је ставио данашњи газда, пре њега је ту био го бетон.

 „Чуо сам да је држава решила да реновира њену родну кућу, негде код Рашке. Кажу живела је у доста кућа за време свог живота, па нема смисла да све реновирају“ – додаје Сретен, као да тражи алиби за рушење које планира.

Реновирали су кућу у Копривници, лепо изгледа – одговарам му и настављам не желећи да му помажем у прављењу алибија – Живела је она у једној кући у Скадарској улици а та је кућа одавно срушена. После је живела овде у улици Осме нове, која данас носи њено име и на крају у Браће Јерковића али само годину дана. Овде је живела најдуже.

Схватам ја да овај човек није крив, чак га донекле и разумем. Кажем намерно „донекле“ јер не можеш да рушиш нешто на чему стоји табла да је у тој кући живела најодликованија Српкиња. Не иде то брате. А не иде и да држава седи скрштених руку док јој руше споменике, спомен куће, распродају ордење на страним аукцијама... не иде то братИЈО.

17. августа 2017 године послао сам дописе у вези рушења куће Заводу за заштиту споменика, Председнику општине Вождовац и Градоначелнику Београда. Десет дана касније нико није одговорио на допис и претпостављам да неће, зато покрећем ову петицију у жељи да уз следећи допис доставим и потписе пар хиљада грађана. Можда ће тада уследити некаква реакција. 

Вас молим да издвојите мало времена и потпишете петицију ако се слажете да кућа Милунке Савић треба да постане спомен кућа и да се заштити од рушења. 

Хвала Вам 

Милан Богојевић 

Милан Богојевић    Kontaktirajte autora peticije