zaustavimo hajku na vukove

https://www.facebook.com/ORPAK.Krusevac/photos/a.128539560517706.10837.121528434552152/853434274694894/

https://www.facebook.com/notes/orpak/hitno-hitno-zaustavimo-hajku-na-vuka-2102-kru%C5%A1evac/798004870234564

ZAUSTAVIMO HAJKU NA VUKA!!!

ZAISTA JE HITNO UKLJUČITE SE SVI!!! IMAMO ROK SAMO 3 DANA!!!

18.02.1025. Juče nam je stigla ova informacija: https://www.facebook.com/events/1583553698554622/ - Lovacko udruzenje Krusevac i sekcija 33 Veliki Siljegovac organizuju lov na vuka 21.02.1015. a danas smo takođe i zaznali da je u periodu od 23.01.2014-25.01.2015  već bila jedna hajka!!! pored toga što ih tokom lova ubijaju: http://www.lorist.co.rs/forum/index.php?topic=27.1010;wap2

MOLIMO SVE DA POŠALJU NA NAVEDENU ADRESU OVAJ ZAHTEV:

 

ZAHTEV ZA OBUSTAVU „HAJKE NA VUKA“

Ministarstvu odbrane Republike Srbije, G-dinu Ministru Bratislavu Gašiću
Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine,
Šefu Odseka za zaštitu i unapređivanje šumarstva i lovstva: Aleksandaru Radosavljeviću
Načelniku Odeljenja za strateško planiranje i održivi razvoj u šumarstvu i lovstvu: Ljiljani Sovilj
Sektor za zaštitu životne sredine, Državnom sekretaru mr Stani Božović
i Dražavnom sekretaru Danilu Goluboviću

 

Poštovani,

 

Obraćamo vam se u nadi da ćete preuzeti sve potrebne Zakonske mere i zaustaviti „hajku na vuka“ u Kruševcu (Velikom Šiljegovcu) koji se treba održati 21.02.2015. godine. Ovim dopisom Vam ukazujemo na veliku štetu koja se čini ovim nehumanim i nezakonitim delom. Naime, po Zakonu o divljači, zabranjen je lov u vreme kada je lovište pogođeno požarom, poplavama, snežnim nanosima, poledicom i drugim elementarnim nepogodama. Kazna za ovaj prestup je od 1,5 do tri miliona dinara. Kao što znamo prethodne godine smo imali velike količine padavina, izlivanje reka, poplave, klizišta, ugrožena su i naselja , što traje duže unazad, na planinama je pao veliki sneg, jako je hladno i ima poledica. Vukovi, kao i ostale divlje životinje, su takođe pogođene svim ovim nepogodama, skloništa su im uništena, izvore hrane takođe nemaju dovoljno, preživljavaju jedva i gore nego mi ljudi. Zato vas molimo da se što hitnije uključite i zaustavite ovu hajku koja će samo još više dovesti do stresa, haosa i uništenja divljih životinja.


U Srbiji je brojnost populacije vuka nije na zavidnom nivou, želimo da proverite i da naložite objavljivanje brojčanog stanja svih divljih životinja, pogotvu sada vuka-što je Zakonska obaveza.  

Ne tako davno, vuk je naseljavao ogroman prostor – gotovo čitavu Evropu, Aziju i Severnu Ameriku, ali je civilizacijski progres ovoj životinji naneo višestruke posledice. Industrijalizacija, izgradnja naselja, komunikacija i drugi oblici delovanja na prirodu izazvali su, između ostalog, smanjenje i degradaciju životnog prostora. Zbog toga je brojnost vuka na gotovo svim gde on živi drastično smanjena, tako da se u većini evropskih država vuk smatra ugroženom vrstom. Nažalost, njegov životni prostor i dalje se sužava. Vuk je  potpuno nestao ili je drastično proređen u Skandinaviji, zemljama Beneluksa, Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i Mađarskoj. Veoma je ugrožen i u Italiji, Španiji, Portugalu, Češkoj i Slovačkoj. Brojnost vuka u Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, Albaniji, Poljskoj, zemljama bivšeg SSSR-a (evropski deo) i zemljama bivše Jugoslavije, izuzimajući Hrvatsku i Sloveniju je manje ugrožen ali organizovanjem ovakvih akcija „hajke na vukove“ i naša zemlja će uskoro biti svedok izumiranja ove veličanstvene životinje..

 

Odnos čovek – vuk

Između čoveka i vuka oduvek je postojao visok stepen antagonizma. Kroz istoriju, njihovi interesi su se neprestano sučeljavali, prvenstveno zbog toga što im je hrana odnosno plen bio zajednički. Kasnije razvojem društva, a samim tim i lova, plen vuka je divljač koju čovek gaji i štiti, a u određenim situacijama plen su mu i domaće životinje. Međutim, vuk je kao mesožder prinuđen da se hrani onim životinjama koje je čovek proglasio korisnim.

Želja da se vuk uništi izopačila je istinu o njegovom pravom karakteru o kome danas imamo lažnu predstavu. Međutim, prava istina o vuku je da on nije tako zao kao što se priča. Uništavanjem njegovog prirodnog staništa, organizovanjem hajki i ne pravljenjem hranilišta za vukove (kao što se to čini sa ostalom divljači), stvaraju se priče o „nemilosrdnom vuku –kao „štetočini“. Dok kada se pripitomi, vrlo je privržen i raduje se osobama sa kojima dolazi u kontakt.

 

Akcija trovanja vuka na prostorima SFRJ

Velika organizovana akcija trovanja vuka na prostorima bivše SFRJ, koja je inače započeta neposredno posle Drugog svetskog rata i koja je trajala sve do 1973. godine, uslovila je da vuk potpuno isčezne sa pojedinih prostora. Međutim, zahvaljujući svojoj ekološkoj plastičnosti, vuk se uspešno prilagodio u ekstremnim uslovima i devedesetih godina XX veka se vratio na svoja stara staništa.

Naime, u tom periodu, tadašnja vlast je organizovala kurseve za obuku ljudi, koji su se bavili trovanjem vuka. Vukovi su se trovali cijanovodonikom i strihninom, i za svakog otrovanog/uništenog vuka dodeljivane su i nagrade. Tako je na primer, na teritoriji Srbije 1947. godine otrovano odnosno uništeno 478 vukova.

Činjenica je da su ove akcije bile štetne, ne samo po populaciju vuka, nego i po druge vrste, kao što je divlja svinja i medved, ali i pojedine vrste ptica grabljivica – nekrofagih vrsta (oran bradan, beloglavi sup, bela kanja, crni lešinar, orao krstaš, kao i pojedine vrste sova i jastrebova). Ako to sagledamo sa aspekta zaštite prirode, možemo konstatovati da je to bilo vreme jedne strašne devastacije faune i lovišta uopšte, kao posledice trovanja.

 

 Zbog neevidentnog stanja svake godine u svim krajevima, prisutno je i smanjenje fondova plemenite divljači, u prvom redu srne, jelena i divlje svinje, a takođe i vuka. Poštujući ekološku ''maksimu'' ili biološku zakonitost da nijedna grabljivica nije uništila svoj plen, moraju se uvažavati argumenati koji govore o korisnosti vuka, pre svega u prirodnoj selekciji plemenite divljači gde dolazi do izražaja njegova sanitarna uloga u prirodi, gde vuk, kao predator, samo „uklanja“ u prirodi jedinke koje su slabe, bolesne, povređene, što to nije slučaj i sa ubijanjem od strane lovaca, koji ubijaju jedinke potpuno zdrave i u punoj snazi-radi trofeja. 


Uvođenje vuka u plansko lovno gazdovanje predstavlja rešenje, a to podrazumeva utvrđivanje brojnosti i veličine čopora, starosnu i polnu strukturu, socijalnu organizaciju, iznalaženje modela efikasnog lova (iznošenje hrane) i osnivanje hranilišta za vuka-koja retko gde i postoji, čime bi se omogućila kontrola brojnosti.

S obzirom da je u Evropi već duže vreme prisutna opasnost neposrednog izumiranja vuka, čak i u područjima gde se pokušava njegovo unošenje, stručnjaci ekspertne grupe za vuka pri IUCN-u (International Union for Conservation of  Nature and Natural Resources – Međunarodno udruženje za zaštitu prirode), između ostalog predlažu regionalnu žaštitu slučajno preživelih jedinki posle neviđenih sistematskih uništavanja u zemljama ''kulturne Evrope''.

 

Od  sredine 80-tih godina XX veka, tradicija grupnog lova na vuka se obnovila, i to pre sve na Zlatiboru, ali u potpuno novim uslovima-jer je do tada bila zabranjena. Ta manifestacija je takođe, uslovno nazvana hajka, koja vodi poreklo od reči koja se u lovu često koristi, a ujedno predstavlja i neku vrstu dozivanja lovaca ''haj, haj''. Odatle je i nastao naziv ''hajka'', koja u suštini ima jednu arhaičnu i negativnu konotaciju jer liči na neku vrstu progona.


Broj učesnika na ovim manifestacijama obično iznosi 300 – 500 lovaca, a negde i preko 1.000, gde se okupe i povedu pse, u toku hajke sva divljač u šumi doživljava neverovatan strah, stres, patnju, jedinke koje imaju mlade, jedinke koje tek trebaju da donesu na svet mladunce, mnoge divlje životinje prilikom ovog progona dožive nesreće-bežući od lovaca i pasa, gde polome nogu, prilikom bežanja sapletu se i polome kičmu... gde takve životinje uginjavaju i više dana u najgorim mukama-što se strogo kosi sa Zakonom koji se odnosi na zaštitu životinja.

 


Novi Zakon o divljači i lovstvu doneo je brojne novine kada je u pitanju vuk. Primenom Bernske konvencije vuk je svrstan u kategoriju divljači koja uživa tretman lovostajem zaštićene vrste i u narednom periodu će se propisati lovna sezona na vuka u našoj zemlji (napominjemo da vuk u Deliblatskoj peščari odnosno na teritoriji Vojodine uživa status trajno zaštićene vrste). Takođe, novim Zakonom o divljači i lovstvu predviđeno je, da su u grupnom lovu na vuka neophodni stručni pratioci. (Pravilnikom o proglašenju lovostajem zaštićenih vrsta divljači (Službeni glasnik RS br.9/12, 31/13) i nalazi se na listi 2 Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Službeni glasnik RS br. 5/10, 47/11) označen oznakom „*’’ gde se vrsta štiti kao zaštićena divlja vrsta.)

 

Nadamo se da ćete se što pre oglasiti i zaustaviti ovakve manifestacije u budućnosti i narediti stroge kontrole i dostavljanje izveštaja o brojnosti kako vukova tako i ostalih divljih životinja u Republici Srbiji.

.

Potpisnici:

Udruženje za brigu o životinjama grada Beograda „BETA“, Beograd

Udruženje za brigu o životinjama Banata „BETA“, Zrenjanin

Udruženje za brigu o životinjama Timočke krajine „BETA“, Zaječar

Udruženje za brigu o životinjama Timočke krajine "BETA" Zaječar - ogranak Knjaževac

Društvo Prijatelja Životinja "LjUBIMCI", Pančevo

Društvo za zaštitu životinja „SPASKE“, Kraljevo

Organizacija za prava i zaštitu životinja „ORPAK“, Kruševac

Udruženje građana „KANIS“, Sremska Mitrovica

Udruženje za zaštitu životinja Novi Sad – SPANS

Udruženje građana „ALFA“, Beograd

Link Plus – Nataša Vukmirović

Evropska inicijativa 17 - Danica Drobac

Udruženje za zaštitu i odgoj životinja „ZOV“ - Sombor

Udruženje za zaštitu životinja Šumadijskog regiona ''Crvena Šapa''

Udruženje za Prava i Zaštitu Životinja "MIA"

 

Datum: 18.02.2015.god.

Kruševac

Ministar odbrane
Bratislav Gašić
tel:  +381 11 30 06 311
faks: +381 11 30 06 062

ministar.odbrane@mod.gov.rs 

 

Republika Srbija - Ministarstvo poljoprivrede i zaštitu životne sredine

  Šef odseka za unapređivanje šumarstva i lovstva,

  Načelnik Odeljenja za stratško planiranje i održivi razvoj u šumarstvu i lovstvu

Direktor: Perica Grbić

 SIV 3, Omladinskih brigada 1,

11070 Novi Beograd

telefon: 011.311.76.37

faks: 011.26.034.73

Šef Odseka za zaštitu i unapređivanje šumarstva i lovstva: Aleksandar Radosavljević

 telefon: 011.311.76.11

e-pošta: aleksandar.radosavljevic@minpolj.gov.rs

Načelnik Odeljenja za strateško planiranje i održivi razvoj u šumarstvu i lovstvu: Ljiljana Sovilj

 telefon: 011.311.02.61

e-pošta: ljiljana.sovilj@minpolj.gov.rs

Šef kabineta, Sektor za zaštitu životne sredine

Zaštita životne sredine

Državni sekreta

rmr Stana Božović

Omladinskih brigada 1 11070 Novi Beograd

Telefon: 011/31-31-357; 31-31-361

Faks: 011/31-31-394

email: stana.bozovic@eko.minpolj.gov.rs

 

PIŠITE I ZAUSTVIMO OVO LUDILO!!!

 

VUKOVI SU VELIČANSTVENE ŽIVOTINJE KOJE MASOVNO UBIJAJU :( vukovi su skoro istrebljeni - pomozimo im! POZIVAMO SVA UDRUŽENJA DA NAM POMOGNU KAO I SVE GRAĐANE!

https://www.facebook.com/notes/lela-bucek/pri%C4%8Da-o-poslednjem-vuku/717755238264312

 

 

 
 
 

Potpišite peticiju

Potpisivanjem, ovlašćujem ORPAK da preda moj potpis onima koji imaju moć odlučivanja po ovom pitanju.


ILI

Dobićete email sa linkom za potvrdu vašeg potpisa. Kako biste bili sigurni da ćete primiti našu elektronsku poštu, molimo Vas da dodate info@peticije.online u Vaš adresar ili na listu bezbednih pošiljalaca.

Plaćeno reklamiranje

Ovu peticiju ćemo oglasiti za 3000 ljudi.

Facebook