Spasimo viševekovni hrast!

Cak i da nije "zapis", hrast koji je 800 godina star bi trebalo tretirati kao nacionalno blago. Medjutim, posto je zapis, znacaj i vrednost koji ovaj hrast ima jednaka je onoj koju ima crkva. Naime, u udaljenim, ruralnim podrucjima u Srbiji se u srednjem veku uobicajilo da se nepostojanje crkve na odredjenoj teritoriji prevazidje tako sto bi se u kori drveta urezao krst. Tako bi drvo dobilo funkciju oltara i obredi su shodno tome izvodjeni. Sad, da li je to neka vrsta uvodjenja prethodne, paganske slovenske tradicije u hriscansku praksu, niti je vazno za ovu pricu, niti je neuobicajeno u drugim hriscanskim zajednicama (na primer, kult Sv. Brigite u Britaniji koji je nesporno keltski).

Medjutim, da je na Savincu (u kamenu izvora se vide otisci stopala, po predanju sv.Save)rec o 800 godina staroj sakralnoj gradjevini, ona se mozda mogla i premestiti kamen po kamen. Ali, ovde je u pitanju zivi organizam i to nije moguce. Utoliko je stari hrast vredniji. I ideja o njegovom zrtvovanju bezumnija.

Naravno da je autoput bitan ljudima ovog kraja i da bi se povezali sa beogradocentricnom Srbijom i zato sto koliko god bedno placeni, ipak su nasli posao za vreme dok se put bude gradio. Ali da umesto 2 km dalje gde je i ravnije, put ide po sred Savinca,a ekoloski biser je, bajkovitog mesta sa 2 izvora mineralne vode 5m medjusobno udaljena, kriptom Mine Karadzic, originalnim 200g starim drvenim cardacima u porti crkve sv. Save - to je jednostavno bezumlje!

A bezumlje nije napredak.

#1: -