Pismo podrške Moniki Brukner

Poznajem Moniku vec duže vreme i znam koliko je časna, plemenita, pouzdana, nesebična i uopšte osoba za koju bi se moglo reći sve najpozitivnije, dok sama živi više nego skromno. Ona je žrtvovala svoj sopstveni privatni život da bi pomagala životinjama (i ljudima) u Srbiji. Ipak, očigledno je da su lažni prijatelji istovremeno i najgori neprijatelji, pa tako oni koji sebe nazivaju zaštitnicima životinja, najviše i napadaju Moniku, a u isto vreme oni sami nisu doprineli ni promil onoga što je Monika uradila za sve te decenije nastojanja da Srbiju učini boljim mestom za život životinja, ali i ljudi.

Ipak, po svoj prilici Srbi i ostale nacije u Srbiji nisu zaslužili to što je Monika uradila za njih same! Uvek sam se čudila kako je Monika uspela da izdrži sve te nebrojene i konstantne probleme na koje je nailazila bukvalno svo vreme u Srbiji! Priznajem da sama to ne bih mogla izdržati. Ona zaista zaslužuje divljenje i iz tog razloga. Ali nakon svega, dosta je zaista dosta, pa je i ona konačno prelomila i odlučila da se ne vredi više boriti za pravdu u Srbiji. Kako stvari stoje, pravde u Srbiji nema, niti će je ikada biti sa TAKVIM ljudima i takvim mentalitetom!!! 

Ne može se postići boljitak istim i još gorim načinom razmišljanja i života, ako ljudi ne žele da se menjaju - a po svoj prilici ljudi u Srbiji su uštogljeni u starim navikama koje bivaju sve gore i primitivnije, zbog samoizolacije od svega pozitivnog i negiranja svih principa morala, etike, poštovanja drugih, poštenja i svega što bi moglo promeniti stvari na bolje... 

Monika, uradite ono što je dobro za vas. Srbija vas nije zaslužila! Ovo je poruka podrške za vas lično, šta god budete odlučili da uradite.