Pismo podrške Moniki Brukner

Odmah da kažem da u suštini i ne znam šta se dogadja i o kakvim prijavama protiv Monike je reč. Ali ono što želim da kažem je da sam svedok tome kakav tretman ima Monika prema životinjama koje su kod nje u Djurdjevu. To nije azil niti prihvatilište to je dom u kome su sve te životinje članovi familije. Lako je baviti se svim drugim oblicima zaštite životinja, ali je najteže kada ti donesu na smrt izmučenu ili izgladnelu životinju i ostave je a ti treba da je izlečiš i da je posle neguješ ceo život a to znači nekad i po 20 godina... Takvih mnogo životinja je Monika prihvatila i neke od njih su u besprekornoj kondiciji još uvek kod nje. Svedok sam koliko se Monika zalaže da izleči svaku bolesnu životinju i kako ne odustaje preduzimajući sve što je u njenoj moći. i životinje se razbole isto kao i ljudi i gledala sam kod nje koliko se zalaže oko jarca koji najverovatnije ima kamen u bubregu, oko krave koja ima užasnu infekciju oko zečeva sa bolesnim ušima, i slepim lanetom u jadnom stanju....Njen dom za životinje u Djurdjevu je primer za sve nas u Srbiji. Mnoge životinje je udomila koje su bile u očajnom stanju i imaju topli dom i brigu.. Ali ono što gledam takodje ovih godina je da je mnogi ljudi iskorišćavaju. Koriste to što ona ne može da gleda patnju životinja i izvlače od nje novac. To je ružno i nemoralno. I Monika treba da prestane sa tim. Samim tim će mnoge stvari doći u red jer će se mnogi naučiti pameti. Snežana Milovanović