Spasimo viševekovni hrast!

Cetvrta sam generacija rodjena u Beogradu /1947god. Od malih nogu, proputovanja sa roditeljima su uvek bila sa odmorima kod hrasta. To su divne uspomene, prvi dozivljaji u detinjstvu i susreti sa pricama roditelja o istoriji i velikom hrastu.  Mi, deca, nismo mogli da odvojimo pogled od tog gorostasa, glave smo uzdizali prema krosnjama koje su,  iz nase vizure, dosecale do neba.  A i jesu, iskonska snaga i prpirodna moc drveta urezana je u nasa bica i celokupni identitet. Koliko nas hrast ima prica da nam isprica, sta je sve doziveo i nadziveo - pa zar sada da stane, da prestane da gleda i zivi sa nama i prica sledecim generacijama svoj zivot. Nas deca bi bila siromasnija za veliki deo istorije, nasledja i prica predaka i roditelja o HRASTU, koji uprkos svemu, velicanstveno postoji i POSTOJACE! Tu smo mi, ljudi ove Srbije, da ga branimo i odbranimo, mi koji cuvamo secanja i prenosimo ljubav, postovanja i generacijske price s kolena na koleno, nasoj deci.