"TEŽINU LANACA" NA RTS

Ратко Крсмановић
Gost

/ #131

2012-02-10 23:52

Овим филмом у вези са југословенском кризом, постаје препознатљиво како су кажњавани сви осим оних правих криваца. Прави кривци се данас појављују у улози тужиоца и сведока оптужбе а не као оптужени, што за последицу има прикривање читаве позадине и карактера југословенске кризе и грађанског рата. Недопустив је заборав свега онога што је својевремено радио немачки канцелар Кол, министри иностраних послова и шефови немачке обавештајне службе Геншер и Кинкел. Образложење остатку Европе и Америци у виду антикомунистичке идеологије и традиционална русофобија, као и евидентна све снажнија економска и политичка улога обједињене Немачке, уз друге разне „вештине“ и манипулације, били су довољно убедљив разлог да се пристане на немачке притиске и захтеве, да се затворе очи пред организовањем кампова за обуку разних националних ратника за вођење рата против Југославије, да се игнорише наоружавање паравојних националистичких организација. Само у таквим условима је Европска заједница могла захтевати крајем јуна 1991. године затварање ЈНА као легитимне војне силе у касарне, чиме је плански створен простор за оружано дејство припремљених, обучених и острашћених паравојних снага сецесије и освете.
Пламен рата је пренет на територију Србије односно Косова и Метохије као завршну фазу освете за претходне поразе Вермахта и његових оданих следбеника према остатку Југославије. Ослонац агресије и освете су обезбедили остаци балистичких снага, терористи, криминалне групе укључујући и нарко мафију као и трговце људима и људским органима.
Освета и жеђ за осветом сада се наплаћује колонизацијом новонасталих држава, награђивањем савезника и суђењем онима који су се усудили да бране своју земљу и примењују тада важеће уставне и правне норме. Како су колонизаторима и сувише тескобни нови оквири националних држава на Балкану за велике профитерске пројекте, не треба искључити полагано пресвалачење чиниоца мржње и сукоба у одоре неког новог југословенства који ће преузети идеју балканских интеграција која је рађана у главама најумнијих људи. Да ли је могуће данас замислити Месићевог следбеника који ће рећи: „Посао сам обаво, Југославија је обновљена“? Или ХДЗ-овца да каже: „Рата неће бити јер га Хрватска не жели а ми смо проценили да само тако можемо реинтегрисати Југославију"? Могли би на основама изјава разних паликућа редати хипотетичка питања у недоглед, али не треба изгубити из вида камелеонску склоност и лицемерје политичких лидера који рачунају на кратко памћење, а који су већ измењали неколико неспојивих политичких боја.