Produzenje roka za zavrsetak studija po starom programu

Ljudi, samo bez panike i bez beznadežnosti.

Što se advokatice i pokretača tiče - mislite li da nemaju i druge obaveze, među kojima su i one trenutno bitnije i hitnije od ove peticije? I oni su bolesni, spremaju ispite, rade itd.

Komentar advokatice shvatite kao poziv na otrežnjenje, ne kao napuštanje (jer to i nije). Pokretači i ona nisu krenuli u ovu borbu bez emocija, već naprotiv, vrlo ostrašćeni i motivisani. A na tu emotivnost se može i uticati. Stoga ih nemojmo povređivati.

I da jednom za svagda odredimo pravila igre:

- bez negativnih komentara, jadikovanja, kukanja i spominjanja broja ispita;

- hijerarhije mora biti; dakle, ako ste potpisali peticiju morate nam i verovati da radimo SVE što je u našoj moći i za naše dobro; drugačije trenutno ne može, već mi moramo da biramo iduće korake i da neke od njih čuvamo kao tajnu; bolje će verovatno biti kad se malo sklonimo od ovolike eksponiranosti i pređemo na forum; ovako nas svi mogu čitati, ali i ostavljati komentare; ipak, videli ste da se i vaši saveti usvajaju i da se na vaša pitanja odgovara;

- u skladu sa prethodnom tezom, morate nas malo i prećutno slušati i usvajati određene naše predloge; prosto, ne postoji metod dejstvovanja koji bi nas sve ujedinio i na koji bi svako od nas pristao; a ovo je toliko alarmantno (prisetite se šta istek roka znači i šta će se desiti ako ga ne produže) da se ne možemo snebivati i odustajati i od pretnji uličnim protestima i slično; da - trudimo se da ovo završimo u našu korist razgovorom, da - bilo je pozitivnih signala, ali NIŠTA još uvek NIJE REŠENO! U skladu sa tim, bar se pretvarajte da ste spremni i na više od onoga na šta zaista jeste. Oni se našeg radikalizovanja boje!

- možda je malo teže za ''svariti'', ali razumite da se mi ovde brinemo za opšte dobro svih potpisnika; to znači da morate i sami odsupiti od svoje bojazni i sami se organizovati u frakcije (ujedinjene oko istog cilja, grupe sa istog fakulteta) i početi da delate; to znači da ne možemo, kad smo već koncentrisani na ovoliko mnoštvo nas i na zajednički zahtev, da obuhvatimo svaki vaš specifičan problem i da ne možete svi samo sedeti u svom kutku i pratiti razvoj ispred kompjutera ili s telefona, već da morate i sami da se pobrinete za sebe; okupljajte se i napadnite svoje fakultete - idite zajedno u dekanat ili sekretarijat pa i u rektorat i žalite se na određene odluke (Nišlije, vas konkretno gledam; a i sve ostale za ubuduće), pretite jedinstvom i time da ćete svi tužiti fakultet pa i državu, tražite objašnjenja određenih obaveštenja i postupaka, zovite telefonom u velikom broju i recite im s čim se ne slažete i da se nećete tako lako odreći dosadašnjih studija, šaljite imejlove upravi fakulteta kojima ćete ih podsetiti na odluku Odbora...

Ima TOLIKO toga što svako od nas ponaosob može uraditi! A to samo može pomoći pozitivnom razrešenju situacije, pomoći nama koji se aktivno borimo. Da li ste vi svesni da, ako svi dovoljno zaplašimo fakultete, će oni sami početi da vrše pritisak na ministarstvo i zakonodavstvo u smislu produženja našeg roka?! Sve da ne bi izgubili najpre novac ako ih budemo tužili i slično.

Vreme je da se i vi temeljnije uključite, zaista. Ipak ovo nije, niti treba da bude, stado koje zavisi od pastira (iako je dobro što ga ima). Vreme je da, kao što su oni učinili nama, i mi njima generišemo tenziju!

Ako imate više imejl adresa - šaljite sa svake od njih, ako već imate porodicu i supružnike - neka i oni (pored vas) zovu fakultet ili pođu s vama u dekanat. Ovime samo dobijamo! I na mnoštvu u pogledu kvantiteta i na mnoštvu u smislu kvaliteta.