Protest osoba sa invaliditetom i socijalno ugrozenih ljudi

Nadam se da ce se vrlo brzo nesto promeniti,dacu samo svoj primer a takvih je mnogo,nas sin ima 4 gosine icerebralnu paralizu,100 % ostecenja,na bolovanju sam do njegove 5.godine i tada gubim pravo na bolovanje,i moral ili da se vratim na posao,ili da dam otkaz.S obzirom na detetove potrebe koje su sve vece sto je stariji ne mogu da se vratim na posao,niti da radim 4 sata dnevno jer firma je udaljena 35 km od kuce i nemam kako putovati mimo firminog prevoza koji ide regularno na 8 sati radnog vremena....od tudje nege i pomoci uspemo da pokrijemo gorivo odvozeci ga svakog dana privatno fizioterapeutu,i placajuci svakodnevno vezbice,i eventualno ako ostane 3,4 hiljade preko toga...od mog bolovanja koje je minimalno ine redovno platimo struju i komunalije,a muzeva plata ide za kiriju i hranu ali samo za osnovne potrebe...Verujem inadam se da ce se promeniti i sve stavke gore navedene uzeti u obzir...jer nas primer je samo jedan od slucajeva kako i sa cime se bore roditelji i deca sa invaliditetom,kao iodrasli,i oni koji o njima brinu...