Петицијa за постављање новог свештеника

Бог ти помогао брате Аписе! Све што сам имао о тој, како је ти називаш, десној руци поповој - ја сам написао. Сасвим је довољно. Што се тиче Јова Бардака, слично је ономе што сам већ написао. Не могу најбоље познавати никога ко је ретко долазио у цркву али оно што знам,'то могу и посведочити. Јово је редовно уплаћивао годишњи прилог за нашу цркву и то је свакако позитивно. Тај прилог сигрно није био у висини Јовових могућности (јер су слично уплаћивали и наши људи који немају своје бизнисе и компаније и који скромно живе) али нисам имао замерку по том питању јер смо сви били срећни када било ко помогне колико било нашу светињу у Јоханесбургу и на томе сам Јову захвалан.

Такође, у цркву је долазио сигурно чешће од већине ове садашње атеизиране екипе попа Исмајла, а то постићи и није нарочито тешко имајући у виду чињеницу да су други из ове чувене екипе-клана садашњег попа, долазили у просеку једном годишње. Дакле, Јово је долазио више него једном годишње али свакако такође пуно ређе него што приличи Србину - Православном хришћанину. Важио је и за једног од поштенијих људи у српској заједници у Јоханесбургу и ја нисам имао никада неких већих проблема са њим. На жалост, по долску новог попа Исмајла, уверио сам се и у Јовову неискреност и непоштену улогу коју је тада мајсторски одиграо.

Тих месеци док сам држао на црквеном имању тог попа (не знајући кога сам примио - бегунца од свога Владике, лопова, среброљубца и најобичнијег сплеткароша, а касније у Србији сазнао да поп Исмајло има и личних психичких поремећаја и нестабилности), за то време Јово је био у непрестаном контакту са својим старим пријатељем (сада у Чикагу) разведеним попом-самцем Милорадом Лончаром који је пре петнаестак година својим директним деловањем направио дуг нашој Црквеној Општини у Јоханесбургу од 60 000 Евра (чини ми се да је и Јово Бардак био део тог тадашњег Лончаровог Црквеног Одбора који је направио дуг).

По доласку новог попа у Јоханесбург (тобож на испомоћ), Јово је редовно добијао инструкције како да се нађе при руци том попу-преваранту и како да лукаво одигра своју заштитничку улогу и лицемерну игру забринутости за попа Исајла "гладног, жедног, угроженог, малтертираног, на улицу истераног".... Овај холивудски сценарио су извели маестрално (наравно уз Јова је била све време унапред упозната са прљавом и поквареном игром и стара пријатељица попа Милорада Лончара, Nada Carlisle - садашњи члан веома окрњеног и антиуставног Исмајловог Црквеног Одбора). Многи Срби су тих дана и месеци насели на ту позоришно-циркуску представу. За разлику од већине, Јово, Нада и сарадници и кооперанти у овој мафијашкој операцији нису ни имали на шта да наседају јер је њих неколико (само одабрани) знало унапред шта ће се догодити и шта се спрема/режира/пакује....

Наравно, у том периоду ни сам нисам био свестан каква је прљава игра у питању али сам открио пуно тога и сложио већину коцкица из мозаика тек по мом повратку у Србију. Увидео сам да сам испао невероватно наиван и да сам мајсторски преварен од препредених и лукавих људи. На жалост, показало се да је и Јово Бардак један од њих и део те екипе и то је био сасвим довољан разлог да и ја променим своје мишљење и утисак који сам до тада имао о њему да је поштен човек. Поштен човек дефинитивно не би никада и ни по коју цену пристао да одигра једну од главнијих улога у прљавом сценарију који су режирали неодговорни, непоштени и несавесни попови са својим антицрквеним сарадницима. У сваком случају сам захвалан Господу Богу што ме је провео и кроз ту животну школу и што сам научио нову животну лекцију која ће ми убудуће сигурно користити и бити велики наук да не допустим никада више да се догоди ништа слично, ни у мом животу нити било где у мојој близини и са мојим ближњима.