Zahtev za promenu odluke o matičnim područjima u opštini Negotin

Bilo je nekad lepo, sela puna dece, culi su se se deciji glasovi, bilo je zivo i veselo.

Jedno vreme je deca dolazila na skolski raspust kod starih, na selo, da vide zivotinje. U zadnjih 10 godina nema vise ko da cuva stoku. Svi ljudi su stari i bolesni, i ne mogu vise da cuvaju stoku, pa nema ni domacih zivotinja.

Pre 5 godina su deca volela da dodju na selo da voze mopede. Jer nema saobracaja kao u Becu. Pa im to pravilo zadovoljstvo. Sad je i toga sve manje.

Na seoskim kucama i prozorima se stavljaju resetke i okovi, jer su se pojavili lopovi i razbojnici. Ali, kad nemaju sta da jedu a nemaju ni gde da zarade novac. U nasoj opstini i u regionu je sve ugaseno. Samo taj buvljak i prodavnice. Svako nudi da nesto proda, ali nema ko da kupuje.Nema preduzeca, retko po koja firmica. Na zemljoradnju ili u gradjevinarstvu da nadnice isto nema posla, ili sve manje.

Stanovnistvo  je rasejano ili izumire. Sela se gase.

Bugari  i Rumuni setaju po nasim selima. Ne daj Boze da se zarati, neprijatelj bi za jedan dan stigao od nase granice do Beograda.