Легализација Марихуане у Србији.

Govor cigaretom i marihuanom kao znak  pripadnosti odredjenoj klasnoj grupaciji  je dostupan bio a i sada je samo onim subjektima kojima je dostupna slobodna trgovina robe rada, i usluga sto je mnogima nedostupna i nemaju pravo na trgovinu.  S obzirom da je promenjen sistem i  oblik svojine u Srbiji ,svako ima pravo da odluci da li ce pusiti marihuanu ili nece. Slobodna trgovina kao i privatni oblik svojine bio je nipodastavan u proslom veku. Kao bica sa razlicitim osecanjima koja su proistekla iz iskustva svake individue koja na neki nacin nije shvacena u proslom veku a i danas, ima izbor da odabere svoju mogucnost. Sloboda naravno mora da postoji i u oblasti zastitie licnosti coveka. Pravo je svakog da odluci da li ce razvijati sebe sa marihuanom ili ne. Razvoj sopstvene individue u svim sferama zivota sa marihuanom je dokazano da koristi coveku i opstanku zajednice. Odrzivi razvoj na tlu drustvene ili drzavne svojine propisuje zastitu licnosti i zdravlja individue smrtonosnim lekovima i vakcinama, na kojima je naznaceno da sadrze smrtonosne sastojke. Odrzavanje razvoju doprinose razni ,,nevladini sektori,, kojima je jedino interes da odrzavaju sopstveni razvoj i razvoj svoje bioloske dece bez smrtonosnih lekova i sa slobodnom trgovinom na veliko, dok za drugu ili ostalu decu nisu imali prostora u sopstvenom umu da predvide da je i njima pre svega potreban zivot i rad.  Deca onih koji se kriju iza imena nevladinih organizacija rade i na slobodnoj trgovini, proizvodnji, rade i u drzavnom sektoru, i  u nevladinom sektoru, poseduju svoje privatne farme, marihuanu konzumiraju redovno od svojih 11, 12 godina zivota, srecno su udomljeni, porodicni ljudi sa svojom decom i svojom porodicom. Zakon o marihuani jos nije donesen, a svuda oko nas se konzumira marihuana i ona je vidljiva. Nevidljiva su samo ostala deca koja nisu imala nikakve mogucnosti i pravo da razgovaraju kroz promet robe, trgovinu robom. Nevidljivoj deci u Srbiji se pakuje roba koja je pokvarena: nevidljiva deca moraju da cute, sede na stolici u skolskoj klupi, da slusaju odrasle, da ponavljaju i uce napamet recitacije u skoli, sto vodi otupljenju. Dok se klasnoj ili rasnoj deci donosi roba kojom ce moci svoje  kvalitete da ispolje do izrazaja i maksimuma. Zakon kada bi se doneo u Srbiji , da li bi stitio sve. I sada je klasna razlicitost dostigla svoj vrhunac. A nju upravo zagovaraju oni kojima je odgovarala da bi mogli da rade poslove navodno ,,opsteg drzavnog interesa,, a  interes je privatni.