Jedna greška vuče drugu.
U zemlji u kojoj je izuzetno teško uraditi neko ozbiljnije istraživanje, a da ne govorimo o kapitalnim istraživanjima, nije ni trebalo uvoditi uslove za obaveznim objavljivanjem radovima u časopisima sa Tomson-Rojtersove liste.
Pre svega, to je državno sponzorisanje inostrane privatne firme.
A potom, zbog čega baš samo te liste? Postoji i čitav niz drugih lista indeksiranih časopisa.
Doduše, nije to samo naš specijalitet. Rade to i drugi, mada postoje i države koje za izbor u zvanje boduju samo radove objavljene "kod kuće", a u inostranstvu je poželjno, ali ne i obavezno. Na taj način zadržavaju i šire znanje na svom maternjem jeziku. Mi smo poleteli da publikujemo na engleskom, kao da ga znamo. Slučajno sam urednik jednog akademskog časopisa i dobijam mnogo radova prevedenih pomoću Gugla.
Treće, kad se vratim u prošlost, setim se da su me učili profesori koji nisu imali stotine objavljenih radova. I naučiše me sasvim dovoljno da mogu da samostalno razmišljam i radim i da i sam istražujem.
Osim toga, do osamdesetih godina su se na naučnim konferencijama i u akademskim žurnalima mogle dobiti stvarno vredne informacije. Posle toga je broj korisnih informacija počeo da ubrzano opada, a dobro poznato je počelo da se prepričava. Ovde, pre svega, posmatram oblast tehnike.
No, da se vratimo TTEM-u. Profesor se setio u pravom trenutku šta treba da radi i uradio je pravu stvar. Brojem radova (i verovatno kvalitetom tih radova) u uslovima male konkurencije, probio se među izabrane. Posle su malo apetiti porasli i bi šta bi.
Tu ne treba previše razmišljati i diskutovati. Dokle god je žurnal na TR listi, tako ga treba i tretirati. Kad više ne bude na TR listi, onda ga treba jednostavno prekategorisati. Ako već Ministarstvo ne odlučuje o tome ko će biti na listi koju ono priznaje, onda ne treba ni praviti izuzetke.
Ovde uopšte ne treba pominjati troškove publikovanja. TTEM naplaćuje koliko može, mada je i to četiri-pet puta manje od onog što naplaćuju Špringer i ostali i sa manjim impakt faktorom. Da li loši radovi mogu da prođu i kod drugih časopisa? Mogu! Kod pir recenzije sve zavisi od ozbiljnosti i kvaliteta pir recenzenata. Ako je nešto specifično i retko, vrlo je verovatno da će biti teško naći i pravog recenzenta (koji pored toga što zna, hoće i da uradi recenziju). Nažalost, veliki broj recenzenata više gleda ispravnost engleskog nego sadržaj rada. Međutim, ZA KVALITET RADA JE ODGOVORAN AUTOR! Glavni urednik nije tu da cenzuriše radove, već da ih učini dostupnim čitaocima. Zbog toga ne opravdavam poturanje loših radova. Te radove nije moguće skinuti sa Interneta. Ostaće tu zauvek! Budućim čitaocima verovatno neće uvek biti dostupna informacija šta su autori hteli da pokažu. Verovatno će ih neko i citirati. Šteta je mnogo veća od koristi.

Na kraju, ako smo se već predali u ruke Tomson-Rojtersu, onda bar nemojmo da razmišljamo. Pustimo ih da rade svoj posao. Verujmo im, ili menjajmo pravila igre. Tim pre, što nisam čuo da komšije iz EU polemišu oko TTEM-a.
Dapače...
Vratimo se osnovnom pitanju: Koja je svrha publikovanja i šta želimo da postignemo publikovanjem radova?

#21: profesor stari - Tomson-Rojters i TTEM

Svaka cast za ovaj komentar, nemam sta da dodam.