Sva moguća istraživanja kod nas i u svetu otkrivaju da su ateisti i agnostici u proseku bolji ljudi od vernika. Na primer, istraživanje koje je obelodanio Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a koje je rađeno u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu, među pripadnicima pravoslavne, katoličke i islamske religije, otkrilo je da su pripadnici sve tri religije skloniji sukobima i manje spremni na praštanje i pomirenje u odnosu na ateiste i agnostike. Najgore rezultate su pokazali “oni koji se deklarišu kao ´ubeđeni vernici koji prihvataju sva učenja svoje religije i po njima se ponašaju´. Potom slede vernici koji ne prihvataju baš sve zahteve svoje vere, a najspremniji praštanju i pomirenju jesu ateisti i agnostici.” (N. Petrović, Psihološke osnove pomirenja, 265, 2005)

Razlog zašto je to tako, treba tražiti u četiri elementa religioznog verovanja koja vernika oslobadjaju od njegove odgovornosti za njegove postupke:

A - Loši motivi religiozne revnosti (krivica, ponositost, sebični sentiment, umesto prave ljubavi). Crkva pričom o tradiciji i precima truje ljude gordošću i ponositošću, kao pokretačkim snagama za dobra dela, a ti motivi gordosti i ponositoti prirodno ljude čine preosetljivim i uvredljivim, i sklonim mržnji i sukobima. Crkva zatim licemerno osudjuje plodove zapaljene gordosti - mrznju i osvetu.

B - Površna pravila zbog kojih se kaje za simptome greha - za loše ponašanje i za negativna osećanja, a ne za loše motive koji su uzrok grešenja, pa će vernik da se pokaje što je bi grub prema tebi i što ti je rekao ružne reči, ali se ne će pokajati što je takav u srcu, jer ga površna verska pravila navode da se bavim samo ponašanjem (manifestacijom greha) ili osećanjima, umesto da se pokaje za same loše pobude.

C - Sistem ugušivanja nečiste savesti kroz ispovest i rituale koji čovelu pružaju samo psihološki mir, i to onda kada se on za svoje grehe nije iskreno pokajao, a da se pokajao, ne bi mu trebali ti obredi u toj funkciji, jer bi imao čistu savest. Dakle, religija ugušuje savest psihološkim efektima rituala i izazvanim osećanjima, pa vernici greše slobodnije od osude savesti nego ateisti.

D - Odricanje od zdravog razuma (kroz slepo oslanjanje ma duhovnike ili na svoja osećanja), da ne bi postao svestan prethodna tri mehanizma.

To je razlog zašto je uticaj religije negativan. Trebalo bi da nastava u školi čini svesnim decu ovog iskušenja kroz nastavu predmeta prosvetiteljstva.

#629: - Miloš Bogdanović

Драги Милоше,

Требало би да знаш да су многа истраживања која се пласирају у медијима намештена, ниси ваљда толико наиван да не знаш да папир трпи све.

Моја другарица је радила у једној маркентишкој агенцији на чија се истраживања често позивају медији и рекла ми је да се та истраживања намештају, платиш и добијеш шта си платио без обзира на стварне резултате анкета ако се уопште и раде.

Ја верујем у Бога, православне сам вере и поносна сам што припадам српском народу. Знам многе добре људе и углавном су верници. Предлажем ти да прочиташ неке православне књиге можеш свашта научити.

Исто тако постоје многа научна истраживања (руски научници) која доказују постојање душе, јачину часног крста, молитве и православне литургије. Ја сам осетила на својој кожи благодети молитве јелеосвећења.

Познајем лично пар њих који су излечени над моштима српских светаца. Исто тако Света Петка је спасла неког кога ја много волим. Вечно сам јој захвална на томе.

Надам се да ћеш спознати истину и веру православну у свој њеној лепоти.

Слава Богу!