Drage moje KOLEGE, koje od zavrsetka studija deli jos poneki ispit a koji se osecate nepravedno omalovazeni ili rezignirani, moram da Vas podsetim da ste svi vi ljudi jednakog reda sa onima koji imaju diplome, magistarske, doktorske titule, rade kao profesori na katedrama kao i sa onima koji nemaju fakultetske diplome ali zato rade casno poslove bez kojih bi zivot u ovoj zemlji bio nemoguca, a nikako gradjani drugog reda. Da biste uspeli da prevazidjete ovakvo osecanje, potrebno je da pre svega da ovo shvatite mentalno a onda ga preobratite u konstruktivno osecanje koje vam daje snagu za borbu i ostvarenje svojih ciljeva. Potrebno je da vas podsetim na vasa i svih nas gradjanska prava koja zabranjuju diskriminaciju po svim osnovima, zdravstvenom stanju, nacionalnoj i religioznoj pripadnosti i tako dalje, a kamoli po zvanju ili duzini studiranja. Nedovrsene ili prekinute studije naravno da su frustrirajuce za svakog vrednog, pametnog i odgovornog coveka koji je u iste ulozio manji ili veci nacin, novac i vreme i zrtvovao deo svojih najboljih godina, ali one nikako ne smeju da u vama stvore osecaj manje vrednosti, pogotovo sto je medju vama mnogo onih koji su sa postojecim znanjem mnogo kompetentniji od mnogih svrsenih diplomaca i nazovi strucnjaka, a neki cak i sa nadmocnijim znanjem u odnosu na pojedine ispitivace. Mislim ovde na vrlo konkretne slucajeve, pre svega odredjene nestrucne asistente koji su zavrsili u najkracem roku ali sa puno supljina i gresaka u znanju koje tokom svog asistentskog rada koriguju ili ih prenose na studente na vezbama ili iste cak ostecuju ukoliko su ukljuceni u propitivanje kao sto je slucaj na odredjenim fakultetima. Naravno, toga i ima i medju profesorima. Visok kriterijum na ispitima je jedno, ali problem izivljavanja zbog sopstvenih manjkavosti, kompleksa, straha od konkurencije i osiguranja licnih finansija nesto sasvim drugo. Svakako da je drustvo trebalo da se uhvati u kostac sa ovim problemom mnogo ranije, kao i sa problemom sveopste korupcije na fakultetima. Stvarnost u Srbiji je ta koja demantuje uspesnost obrazovnog sistema u Srbiji, a dokazi se nalaze na svakom koraku. Zapamtite, niko vas ne moze nepravedno potceniti ukoliko mu vi to ne dozvolite. Osnovno u borbi sa "jacima" je pobediti strah i biti koncentrisan na svoj cilj. Slabost je razumljiva, ona je mnoge uprkos kvalitima u ucenju, i dovela mnoge u situaciju u kojoj se nalaze. Jos jedna bitna stvar koju treba imati na umu je to da ne postoje nedodirljivi, najveci broj istih "bauk" profesora ne bi se ponasao kako se ponasa, da nema odgovarajucu zaledjinu iza sebe, jer verujte, samo veoma mali broj istih poseduje tako autonomno i jedinstveno znanje da bi samostalno bio u stanju da nastupa na isti nacin. U pitanju je psihologija "copora", koja odredjenim pripadnicima daje moc. To sto su dakle isti ti "bauk" profesori opijeni mocu i nesvesni svoje uloge u sirem drustvu, dakle izvan fakultetskih zidina, je posledica poremecene licnosti, i naravno da takve ljudske jedinke ne bi smele da obavljaju obrazovnu delatnost jer je u pitanju delatnost od drustvenog znacaja. Bavljenje naukom je nesto drugo i to pravo ne moze biti nikome uskraceno. Da bi se takav sistem pobedio, potrebna je isto tako organizovana masa onih ciji interesi su ugrozeni. Ova peticija je primer jednog takvog pozitivnog organizovanja i predstavlja drustveno dozvoljen nacin suprotstavljanja jednoj nedozvoljenoj istitucionalizovanoj pojavi odnosno borbe za svoja GRADJANSKA a ne samo studentska prava. Dakle, VASI PROFESORI SU TU ZBOG VAS I DRUSTVA, A NE OBRNUTO i svaka cast svim svetlim primerima medju njima koji svoju ulogu razumeju na pravi nacin i orijentisani su zaista na prenosenje znanja koje je zajednicka tekovina a ne necije licno nasledje ili ostvarenje. Niste vi margina, nego jedan od stubova drustva. Budite ovoga duboko svesni i nasedajte ni na kakve provokacije ili mentalne igre moci. Veliki pozdrav. Do pobede

#3179: A jednoga dana... - Samo napred

BRAVO!

#3179: A jednoga dana... - Samo napred

Tako bi trebalo da bude,ali u praksi...