Bilo bi lepo da nam se javi advokatica Lidija samo da nam bar napise koliko vremena treba da se taj nas problem resi.Sigurna sam da ce vecina glasati u nasu korist jer drugacije nije logicno,ima nas stvarno mnogo ,vecini ce ostati samo jedan,dva,tri ispita.Bojim se samo da li ce biti dovoljno vremena da se taj zakon izmeni.Igra li nekakvu ulogu taj famozni septembar kao krajnji rok,ako se do septembra to ne resi ,a izglasa u nasu korist da li to znaci da sve pada u vodu?
Ucim po citav dan,SVAKI DAN,tri meseca samo za knjigu znam,mnogih stvari sam se odrekla zbog ovog roka,ni jedan dan nisam propustila,pauza mi je pola sata najvise,dala sam dva najteza ispita ,petosemestralna za ovo vreme od kad sam cula za peticiju.Sad spremam tri odjednom za april i jun,nekad mislim da necu izdrzati ali nastavljam dalje samo zato sto mi je ova peticija dala nadu da ce doci do produzetka.Sve cu ispite dati do juna ali mi je problem diplomski koji se sprema pet meseci.Verujem da vecina nas ima isti problem i da se vecina trudi i ovoliko uci i zato necemo dopustiti da nam trud propadne.Ako je neko informisan o bilo cemu neka napise sta zna.Molimo advokaticu lidiju da nam se javi i ako moze samo pruzi par osnovnih informacija...Do pobede. :)

#4102: :) -

Takođe! Znam dosta ljudi koji će eventualno previsiti za ispit, dva! Da se razumemo, neki od njih su bili sasvim solidni studenti, pisali su kvalitetne radove, polagali ispite dobrim ocenama. Jeste da se njihovo studiranje razvuklo na desetak i više godina godina, ali! to nije deset godina efektivnog studiranja već realno polovina pošto su pravili velike pauze u međuvremenu iz raznoraznih razloga. Neke je omela bolest, neke borba za egzistenciju (dobri i odgovorni poslovi koje su dobili i koji se ne napuštaju tek tako naročito ako je tu i dete). Neki su morali da idu i u inostrantvo da konobariši i skrckaju tako neku lovu kako bi se vratili i nastavili započeto. Nisu ni svi fakulteti na isti način organizovani, negde je pohađanje nastave i pre Bolonje bilo itekako obavezno, pa se nije moglo uporedo raditi puno radno vreme i ići na fakultet + ispiti su organizovani tako da se spremaju intenzivno u rokovima, jer ono što se uči tokom školske godine je samo preduslov za izlazak na finalni ispit. Negde postoje diplomski ispiti, a nečiji diplomski su zahtevni i traju čitav semestar, negde se mora ići na prakse i pisati romane od 200 strana u vidu izveštaja. Na kraju krajeva nisu svi jednako izdržljivi fizički, mentalno, emocionalno, neko može da spava 4-5 sati dnevno, neko bez 8 sati sna ne može da funkcioniše kao čovek, ali ne znači da nema prava na život. Bez detaljne analize problema i predstavljanja istog svim zainteresovanim saseći dobar deo ljudi na ovaj način je isto što i bezobzirno se poigravati nečijom sudbinom. A država koja bi bila u stanju da svoju mladost tek tako odbaci, pa...