Postovani,
peticiju potpisujem jer sam roditelj koga ovakve stvari jako doticu.Naime,iz licnog iskustva vidim da problem nastaje mnogo pre osnovne skole... u kuci...u vrticu.Imam petogodisnjaka koji u vrtic ide vec 2 godine. Dete je zivahno, ali vaspitavano da bude pazljivo i da ne povredjuje drugu decu.Tako smo dosli u situaciju da ga je svakodnevno maltretiralo jedno "problematicno" dete iz grupe.Kako je mogla i mala beba da ga bije, on je svakog dana dolazio kuci sa nekom vidljivom(ogrebotina, crvenilo, modrica) ili nevidljivom(udarac pesnicom u stomak,grudi ili potiljak) povredom.Dete nije zelelo da ide u vrtic. Pokusavali smo da razgovaramo sa vaspitacicama ali one TAKO LAKO PRELAZE preko tih desavanja. Cak nikada i ne kazu da su se potukli. NEPRIDAVANJE ZNACAJA ili ZATASKAVANJE?
Saznajemo tako sto nam dete prica. Nalazimo se u situaciji kada mu i verujemo i ne verujemo, malo je, mozda izmislja jer mu se ne ide u vrtic.Vaspitacice cute ili nas uveravaju da to nije nista bitno, malo se posvadjali.
Nismo reagovali nikada otresitije.
Samo sam pocela da ga ucim da ne sme da dozvoli da ga iko maltretira i da pocne da se suprotstavlja...da pokusa lepim,a ako ne ide da vrati udarac.Sada ce te me sigurno osuditi, ali je strasno kako ste kao roditelj nemocni da ista preduzmete, jer sa jedne strane vaspitacice tome ne pridaju znacaj i uveravaju vas da je to sitnica, a sa dr.strane tesko vam je da gledate izgrebano dete.A vi nemate kome da kazete, kome da se obratite, jer ispada da preterujete i od obicne sitnice pravite buku.
Sada posle dve godine, situacija je sledeca. U toj grupi ima vise dece koja su nasilna i koja na osujecenje svakog njihovog plana, reaguju agresijom.Moje zeli da se druzi sa njma i druze se ali se stalno svadjaju i stalno dolazi do ne samo verbalnih sukoba (gde govore i psovke i ruzne reci koje deci ne prilice, a svi to opravdavaju sa ima starijeg brata pa svasta cuje od njega), vec i do fizickih. tako da je moje dete za tri dana prosle nedelje doslo kuci sa tri nove ogrebotine, svakog dana po jedna nova i isamaran. Na pitanje sta je bilo, vaspitacica me blokira recenicom da je moj sin prvi poceo.A sta je prvi poceo?Crtao je i taj vrsnjak ga ometao, stajao nad glavom,provocirao,i kada ga je moje dete odgurnulo i to ne jako, ovaj ga osamario i izgrebao. Nalazim se u cudu jer vaspitacica prica jedno, dete drugo. Kome verovati? Dete ponovo ne zeli u vrtic, svakog jutra drama, nesto je nezadovoljan, ne ume da iskaze sta ga to muci, a ja vidim da nesto nije u redu sa njim.Imam grizu savesti sto neke stvari tumacim kao razmazenost i nikako ne bih volela da zbog toga sto svi stavljamo ruke preko ociju, jos neko ispasta. Inace, ne radi se samo o mom detetu, tuku se i ostali iz grupe, ali ne reaguju sva deca isto. Na predlog vaspitacici da se organizuje roditeljski da se podigne malo svest kod roditelja dobila sam odgovor PA TO NIJE KRVNICKO UDARANJE,ONI SE MALO POBIJU,NEMA POTREBE ZA TIM. Ja sam u blagom soku i konfliktu jer ne znam da li sam ja blesava i preterujem ili oni nisu u pravu jer NIKO NE REAGUJE.Trazila sam i da me pozovu kada psiholog bude dolazio u vrtic, proslo je skoro mesec dana od tada, psiholog jos uvek nije posetila vrtic jer nema vremena...rad sa zakazanom decom u upravi Pcelice(da se zakaze ceka se i po vise meseci), pisanje referata, putovanja sluzbena...
Revoltirana sam jer prvenstveno ti roditelji ne reaguju a svako zna kakvo im je dete(i ja znam za moje da nije, sto se kaze, cvecka, ali isto tako znam da nije agresivan i da ne povredjuje dr.decu onda kada mu nesto nije po volji...to prezivljava kroz ljutnju,plac ili unutrasnji bes i nemir, sto i nije tako dobro za njega).Kucno vaspitanje je prvi stepenik da se iskoreni takvo ponasanje.Pa da li treba da njihovo dete bude pretuceno da se trgnu.A sredina je prosta, njima drago sto je njihovo dete postavilo stvari i drugu decu na svoje mesto.
A meni svi kazu pa deca su to, smirice se kad malo porastu. DA LI CE? Ili ce takvo ponasanje uzeti maha? To niko ne zna, ali mislim da zavisi od svih nas. Kada bi Petinu vremena i medijskog prostora oduzeli rialiti programima i uradili neke obrazovne emisije na tu i slicne teme koje bi se SVAKODNEVNO prikazivale, imalo bi rezultata.
Iako u mom okruzenju svi smatraju da preterujem, ja ipak ne smatram da je tako. Oni jesu mali, ali ako se takvo ponasanje u njima ukoreni,kasno je za reagovanje kada budu u pubertetu.
Ovde je zakazao ceo sistem i drzava uopste.I niko ne sme da precutkuje ono sto se desava, ni vaspitaci, ni nastavnici ni profesori zarad ocuvanja ugleda neke od ustanova i zarad toga da sacuvaju svoje radno mesto.
Moj je predlog da se onom prosvetnom radniku ili vaspitacu koji ukaze na postojanje problema ili cak i potencijalnog problema i ucestvuje u resavanju istog, da adekvatna nagrada, a onom ko zmuri pred problemom pored ukidanja licence,podnosenje krivicne prijave i sve sta jos moze i kako da odgovara i bude kaznjen.
U nadi da ce se nesto ipak promeniti na bolje....

#1535: -  

 Ne NE preterujete ni malo.I mi smo roditelji deteta koje je u vrticu proslo takve i slicne stvari..nazalost u tom uzrastu posledice ostaju za ceo zivot ,upisuju se u licnost deteta. Ispisali smo dete godinu dana pre skole i upisali ga u drugi vrtic koji smo pazljivo odabrali.Vredelo je itekako, dete nam se za tih godinu dana preporodilo,uzivalo u normalnoj opustenoj sredini gde deci nije dozvoljeno agresivno ponasanje,jer to se gospodjo DOZVOLJAVA ili NE DOZVOLJAVA od strane odraslih koji nam cuvaju decu i to je cela filozofija.A ja se i dan danas jedem sto sam prihvatala sva ta objasnjenja i razne izgovore od strane prevejanih vaspitacica i sto nam je dete platilo cenu naseg nesnalazenja,finoce, razumevanja za sve i svakoga..A na kraju jedino sto je bilo efikasno je kad sam besna uletela u vrtic i direktno se obratila tom agresivnom deristu nimalo prijatnim tonom...nikad vise nije prisao nasem detetu.