Vratimo malu Jovanu

Odgovor na komentar #60.
Vi ne vidite zbog cega je trebalo da dodje do zblizavanja rodjenih sestara i brata? Ne znam da li imate brata ili sestru, pa zato tako mislite. Ako nemate, reci cu vam samo ovo: Imam rodjenu sestru i nikada u zivotu nisam imala boljeg prijatelja od nje.
Sto se Jovane tice, surovo je da neko pokusava da "izbrise" realnost. Njene sestre i brat postoje, i ako vec nisu imali srece na pocetku zivota da svi zive zajedno sa bioloskim roditeljima, cilj ovog drustva bi trebalo da bude da im omoguci svaki moguci kontakt, svaki rodjendan, Bozic, Uskrs, svaki moguci trenutak zajedno. Hranitelji ili usvojitelji ce jednog dana otici, a oni bi trebalo da znaju jedno za drugo i da se celog zivota oslanjaju jedni na druge. To bi trebalo da bude stub njihovog vaspitanja i odgajanja.
Da i ne pominjem zdravstvene razloge, u slucaju da nekome od njih zatreba donacija kostane srzi...(zdravstveni radnici ce bolje znati da napisu o svim mogucim razlozima)
Neko je vec pomenuo i mogucnost da se kada odrastu, ne prepoznaju i stupe u nezeljene odnose.
Kako je Centar sada postupio, moze jedino da se desi da za 30, 40 ili vise godina, citamo tuznu pricu u novinama, kako su sestre provele godine i godine tragajuci za svojim srodnicima i srele se negde u nekom starackom domu, kada im ne bude ostalo ni puno vremena, a ni zdravlja i snage da ga kvalitetno provedu jedni sa drugima.
JOVANA I NJENE SESTRE I BRAT JESU PORODICA, razbijena ne njihovom krivicom, i ne treba ih razbijati jos vise. Znam da je problem da svi budu usvojeni u jednoj porodici, ali teritorijalna blizina bi trebalo da bude jedan od vaznih uslova za njihovo usvajanje.
Zato ta prica o nepotrebnosti njihovog kontakta nikako ne pije vodu. Deca postoje, i ako postoji i dobra volja i strucnost ljudi zaduzenih za njihovu negu, sve je moguce resiti.