STOP PREDLOGU ZAKONA KOJI LEGALIZUJE KRAĐU AUTORSKIH PRAVA

#76: Dzek London - svedok

Pre svega, pišeš o nečemu o čemu nemaš dovoljno znanja i informacija, da ne kažem da lupetaš - pa evo da te malo uputim:

1. Zakon o autorskom pravu tačno definiše ko je i do kad vlasnik i kojih autorskih prava. Za stalno zaposlene je to 5 godina od NASTANKA fotografije kao autorskog dela, ili kako ti to stručno kažeš od momenta kad je "škljocnuo".

2. Moralna prava se ne prenose - autor uvek ostaje onaj ko je fotografisao ili kako ti stručno kažeš "škljocnuo".

3. Velika većina foto-reportera u Srbiji rade sa svojom privatnom opremom za koju ne dobijaju nikakvu kompenzaciju. Oni koji imaju redakcijsku opremu - uglavnom je to gomila nepouzdane starudije.

4. Retke su firme koje svojim foto-reporterima plaćaju regularan doprinos i prijavljeni su na punu platu.

5. "mafijasko-zlocinacko udruzenje" - da nisi malo preterao sa kvalifikacijama i vređanjem ljudi koji sve rade po važećem zakonu ove zemlje ?

6. Do sada ni jedan fotograf nije izgubio parnicu protiv redalcije koja mu je ukrala i objavila sliku, jer se sve radi PO ZAKONU, ali nekim medijima baš taj zakon smeta, pa bi da ga promene i "legalizuju" svoju krađu i milione fotografija koje su nelegalno arhivirali.

7. "ionako opljačkane redakcije" - da li znaš da pojedinci u tim "opljačkanim" redakcijama imaju plate i po 5000 Eura dok ni jedan fotograf nema preko 400 Eura ?

8. Jedna je cena kad te neko zove i dogovorite se o uslovima korišćenja fotografije. Druga je cena za štetu kad neko ukrade sa neta, ne potpiše, iskadrira, i unakazi fotografiju.

9. Novine koje se čitaju u kafićima niko nije ukrao sa kioska, nego ih je za pare KUPIO vlasnik kafića. Kao kad neko u tvojoj kući kupi novine, pa ih i ti pročitaš besplatno,  a nisi ih kupio ni platio.

10. Novinski članci su takođe predmet ove predložene promene zakona, tako da će na primer ekskluzivni intervju koji neko napravi postati JAVNO DOBRO dostupno na internetu na bazi copy/paste novinarstva.