ПЕТИЦИЈА ДА СЕ ОДОБРИ ОСТАНАК У СРБИЈИ КАРЛА И ЛУНЕ

Карл Обдур ће бити депортован из Србије

Београд – Карл Одбур – човек који се већ шест година неуморно, из дана у дан, бори за истину о Србији и пропагира њене природне лепоте, који дневно на свом веб-сајту „Српски амбасадор у свету“ има 8.000 посетилаца, због ког је на стотине туриста дошло у Београд – због немилосрдне домаће бирократије биће депортован из Србије у родну Француску!
За Карла Одбура јавност је сазнала прошле године када га је група хулигана пребила у београдском Студентском парку пред 10-годишњом ћерком, док су возили ролере. После инцидента извињавали су му се сви – од обичних грађана до политичара. Јер Одбур већ четири године живи у нашој земљи борећи се за праву слику о нама. Због његовог сајта два Американца, од којих је један запослен у НАТО, пред камерама су се извинили Србима због бомбародавања 1999. У Београд је дошао бежећи од албанских насилника, који су га напали 2010. у градићу Ројан зато што пропагира Србију.
„Поломили су ми нос и рекли да ће, ако их пријавим полицији, убити и ћерку Луну и мене. Одлучио сам да се преселим у Србију. Рекао сам ћерки да идемо да почнемо живот из почетка, после смрти моје жене, а њене мајке Каролине. Три године је умирала од рака. За Француску ме више није везивало ништа, пријатељи су нестали у време њене болести. Продао сам намештај и кола, и дошао овамо са две путне торбе“, каже Карл.
Пошто је морао, како објашњава, да депонује 1.000 евра за визу, коју није имао, овде је практично остао илегално. Мислио је да је љубав према Србији довољна. Полиција очигледно није мислила тако. После четири године упали су му у стан, покренули прекршајни поступак и суд је наложио да са ћерком напусти земљу. Затражио је азил, јер се плаши да ће га Албанци, којих у Француској има више од 100.000, убити. МУП је одбацио његов захтев у првом степену, пошто је Француска сигурна земља. На то је уложио жалбу.
„Луна је синоћ плакала јер не жели да се сели. Овде има пријатеље, тренира хокеј, клизање. Пошто ми је замерено што је учим код куће, од септембра је требало да крене и у школу. Кад сам први пут дошао, 2005. године, осећао сам се као да сам у неком претходном животу већ живео овде. Ја сам Србин, а не Француз, и не могу живот да замислим ван ове земље“, очајан је Карл.
Србија га је заинтересовала у време НАТО бомбардовања. Био је бесан. Онда је 2002. гледао документарац о нама и опчинила га је Бајагина песма „Моји су другови“. У децембру 2008. покренуо је веб-сајт, који је до данас посетило осам милиона људи. Претили су му Албанци из свих крајева света. Захваљивали су му највише Американци, Французи, Индијци, Бразилци. Писали да су због његових текстова о прелепој српској природи посетили нашу земљу, да су захваљујући њему сазнали да овде не букти рат.
„Не тражим никакве паре од Србије. Живим од донација посетилаца сајта. Желим само да моја ћерка и ја добијемо српско држављанство, јер другу домовину немамо“, поручује Карл.
Срби су жртве
„Многи, посебно Американци, захваљивали су ми што сам им отворио очи. Писао сам да је за време НАТО бомбардовања погинуло на хиљаде српских цивила и 700 деце, да Срби нису извршили геноцид на Косову и да су их Албанци одатле протерали. Они који су остали, а неки од њих су моји пријатељи, не смеју да мрдну ни 100 метара од куће јер ће бити убијени. На КиМ царују трговина дрогом и људима, проституција, криминал“, каже Карл Одбур.
Новости