POTPISI STUDENATA PO STAROM PROGRAMU KOJIMA JE POTREBNO PRODUŽENJE STUDIRANJA

#1340: -  

 Nisi jedina... Moram da priznam da i ja imam slične, suicidalne misli kada me uhvati panika i pomislim da ću ostati bez diplome. Znam da jedan glupi papir nije vredan takvih crnih misli, i da ni ova zemlja nije jedina u kojoj se može živeti. Planeta je puna normalnih, uređenih srećnih zemalja u kojima ljudi žive bez straha da li će narednog dana imati šta da jedu. Mi se ovde davimo u blatu, generacijama unazad. Mrzimo jedni druge, podsmevamo se slabijima od sebe, nipodaštavamo sve što je drugačije, što odstupa od kalupa. Zli smo jedni prema drugima, više nego prema neprijateljima. Zato smo ovde gde smo kao nacija. Jer ne umemo da pružimo ruke jedni drugima i da se osmehnemo kad neko hoće da se bori i radi na sebi. Moja komšinica, žena od preko 50 godina, uči nemački. Želi da radi u Nemačkoj i jezik joj treba. Počela da uči i sva je predana tome. Da li treba da joj se smejem, da kažem ma šta će ti nemački, tamo ćeš da pereš tanjire, ma ti tamo ima da ćutiš i radiš! Ja sam bukvalno srećna svaki put kad je vidim kako otkriva neke nove dimenzije i kako uči, oplemenjuje sebe, jer je lepo i korisno znati nešto. 

Ako nam ne produže rok, meni će najverovatnije ostati (bar) jedan ispit koji neću stići da položim, iako učim zaista intenzivno. Neću se ubiti ako se to dogodi, mada ne krijem da mi nekad i to prođe kroz glavu. Ali ne. Ima toliko lepih zemalja, toliko naroda koji će me prihvatiti. Ako treba da ostanem radnik, sa srednjom školom, zbog jednog ispita pred diplomom, onda idem bilo gde. Ako ću da radim u fabrici, ili pekari ili prodavnici, pa, realno, bolje da odem negde gde će me pošteno platiti i uz to mi obezbediti lepe uslove za život i napredovanje. Možda uspem i da skupim pare pa se vratim u domovinu da si kupim po koju diplomu. Srbija propada, materijalno i duhovno, beda je svuda. Svi su siromašni i grabljivi. Ja neću da budem takva. Ima toliko mesta gde mogu da živim. I niko i ništa nije vredno mog života. I ne dam nikome da dopre do mog unutrašnjeg bića i da me ponižava jer sam drugačija i sa teškom životnom pričom na vratu.