Немој да ме задужујеш (а да ме не питаш)!

Тешко кући, предузећу, Влади, народу, држави, која се кредитно задужује због потрошачких афинитета и паразитских навика. Да смо одавно болесно друштво, то сам знао. Но да је и свака власт у Републици Српској након рата, такође болесна, е то већ нисам знао. Само нас глобални, потом и лакални социјални немири могу спасити, и то на два начина.

Јадан је да, предвиђам, кад  скорашњи шири социјални немири и грађанска непослушност коначно крену, никог више неће занимати да се дугови (кредити) морају и вратити ЕУ, ММФ и тд..

А други је, да ће по закону вјероватноће у локалним (Балканским) немирима прво страдати управо они који су нас задуживали. Потом лов на локалне кабадахије. Односно, прво неконтролисан атак на њихову углавном незаконито стечену,  објесну имовину.

Примјер Азије и Грчке је очит. Остаје нам молити се да се то догоди, што пре то боље. Мања штета. А онда, нек' нам је Бог, ако га има, на помоћи.
Срећно у ново доба.

Ваљда ???