Немој да ме задужујеш (а да ме не питаш)!

#13: -

Поштовање!

Ако постоји довољно интересовање, петиција би се уз потписе и ЈБМГ могла радити на улицама градова Републике Српске. Овдје је нека врста пробног балона, да се види колико људи уопште има храбрости да овако нешто јавно потпише. Чињеница је да је петиција у интересу свих нас, па су чак Предсједник РС и Предсједник НСРС у својим скорашњим јавним наступима скренули пажњу на проблем задуживања, мада се у пракси наставило по старом. И поред тога, чињеница је да већина људи није спремна ставити јавно свој потпис, јер је ову петицију видјело најмање 300-400 људи, а потписало тек 64 (за сада). Чак је нису потписали ни неки који су је промовисали на свом фејсбук зиду. Вјероватно ни на улици је не би потписало више од 20% случајних пролазника. Евидентно је да су људи у страху за властиту будућност, запослење, заполење своје дјеце, јер је оваква петиција нека врста притиска јавног мнијења на власт, што је нормално у цивилизованом свијету. Међитим, код нас људи из страха или из властитог интереса ћуте и кад им се руши Стадион малих игара као симбол града, ћуте и кад их власт прекомјерно задужује да би бацила новац на текућу потрошњу и исплату нереално високих плата прегломазној асоцијацији, ћуте и кад им се отимају борачка права и пензије,... На крају ће ти исти можда изаћи на улицу и насилно рушити власт, али ће бити касно. Лично сам за демократска средства борбе, за притисак јавног мнијења. Како су медији, интелектуалци, синдикати, борачке, пензионерске и студентске организације потплаћени или су на чело истих постављени људи да амортизују незадовољство, једино што остаје јесу покушаји обичних грађана дизањем гласа. Мада је то донкихотовска борба, онај ко нешто покушава неће имати мрљу на савјести. Питање колико су људи уопште свјесни шта значи дужничко ропство. Неки ово гледају кроз јефтину свакодневну политику, али циљ није да се спријечи задуживање од стране актуелне власти, већ и сваке наредне. Лако је продати, задужити и потрошити. Зна ли ико створити нешто ново? СФРЈ је 1945. била пољопривредна земља, опустошена и десеткована у погледу људства и материјалних добара, с великим бројем неписмених, па су кренули у изградњу, направили толике путеве, хидроцентрале, фабрике,...

Поздрав и свако добро!