Protiv emitovanja serije "Ravna gora"

Istina o komunističkim zločinima u Čačku i danas je obavijena velom tajni
Ćerka mu je glavu odnela u torbi
Ispovest Slavka Tomaševića, koji je gledao više od hiljadu ubistava ravnogoraca u čačanskom kraju
- Ja sam im zatrpavao. Bio sam 45 dana u tom haosu. Ljude su vezivali lancima i žicama. Svojim očima sam gledao kako dželati poređani s jedne i druge strane udaraju maljevima ljude. I ja sam čekao svoj red. Ali ne mogu da opišem s kojim su zadovoljstvom to radili. To su bili krvnici - priča jedan od svedoka komunističkih zločina u Čačku i okolini Slavko Tomašević iz Konjevića kod Čačka. Prema njegovim rečima, u dolini Velike Morave ubijeno je oko hiljadu i po ljudi po onome što je on uspeo da vidi i čuje tih dana 1944. godine.

Rat i 1941. godinu Tomašević je dočekao u Beogradu, gde je bio na zanatu. Piše dnevnik u kome beleži sve važnije događaje u Drugom svetskom ratu. Po dolasku partizana u Čačak 1944. godine, odlazi "da radi sa omladinom u pozadini". Tada je čuo da mu je brat ubijen u Gornjem Milanovcu. Posle toga su ga na Nikoljdan, 19. decembra 1944. godine zatvorili i rekli mu da mu je "brat bio koljač". Tako je bio svedok masakra koji se dogodio u dolini Velike Morave kod mesta zvanog Bedem. Ubijani su svi - viđeniji domaćini, četnici, ljotićevci i ostali koji su proglašeni za "narodne neprijatelje". Zajedno sa grupom od petoro-šestoro ljudi, ukupno je dvadesetak puta izvođen danju da kopa rake, a noću da zatrpava leševe. Iz zatvora odlazi uz pomoć brata od strica koji ga sklanja iz Čačka u kazneni bataljon u Kraljevu, a odatle za Beograd.

U međuvremenu, 15. februara 1945. odlazi u Gornji Milanovac da uzme bratovljevo telo. Ali nalazi dvadesetak masovnih grobnica.



Silovanja u Beogradu

Dok se nalazio u Beogradu, bio je poslat u zatvor gde je imao dužnost da izvodi i zatvara zarobljenike. Međutim, tu su se nalazile devojke koje su mu potvrdile da su "ih vodili starcima na iživljavanje". Dolazili su ljudi iz Generalštaba, Ministarstva odbrane i Vrhovnog suda. Sve je trajalo do marta 1946. godine.
- Kako je koja ostala bremenita, odvodili su je u bolnicu i više se nije vraćala - kaže Tomašević.





- Raskopavao sam grobnice, ali nisam prepoznao brata među plitko ukopanim ljudskim telima. Odustao sam i ostavio grobaru sanduk koji sam doneo iz Konjevića. Pitao sam grobara ko je to uradio. Rekao mi je dva imena. Milun Lapčević, islednik Ozne i Radovan Grković kome je podignuta bista u ovom gradu. Znam da je tu bio i Ratko Dražević - priča Tomašević o grobnicama koje se nalaze na prostoru između Gradskog groblja i tzv "Brda mira" u Gornjem Milanovcu.

Po dolasku u Čačak 1947. godine nastavlja se njegov hod po mukama.

- Najveći koljač u to vreme bio je neki Pašić, ustaša koji je došao sa Crvenom Armijom i Markom Mesićem. On me je naterao da pojedem svoj dnevnik koji sam pisao. Jeo sam ga devet dana i noći. Dobijao sam po malo vode. Posle mi dali slanu geršlu i umalo nisam umro bez vode. Onesvestio sam se - priča Tomašević. I dalje ga sećanje služi. U ispovesti kragujevačkim "Pogledima" pre deset godina govorio je o Panteliju Vasoviću i danas predsedniku SUBNOR-a u Čačku koji ga je tužio. Na suđenju su ga pitali "Šta bi poželeo Vasoviću?". "Da živi još sto godina. On ne može da spava" - odgovorio je. I sada ostaje pri priči da je Vasović zajedno s Milošem Minićem "zadužio" mnoge Čačane. Prema njegovim rečima Vasović je kao islednik Ozne i Udbe saslušavao i mučio ljude. Miloš Minić je znao sve šta se radi i učestvovao je u progonu i organizovanju zločina. Među islednicima i organizatorima zločina, prema Tomaševićevim rečima, bili su i Migo Jeftović, Dmitar Nikolić zvani Krmača, Radoš Negovanović, Boško Popović, Ljubiša Aleksandrić, Adam Babić, poznati filmski režiser Puriša Đorđević...

- Lazara Bojovića iz Preljine komunisti su ubili u najcrnjim mukama. Posle su pokušali džipom da mu odrube glavu. Kada nisu uspeli, uzeli su testeru i isekli glavu i stavili na jednu vrbovu motku. Njegova ćerka je odnela glavu u torbi. To su uradili Bogoljub Kovačević Kudro iz Ljubića i Milan Milovanović iz Preljine - kaže Tomašević. Slično je završio Aleksije Jovanović koga su partizani strugali živog dok nije umro, a kapetana Radišu Čekovića iz Konjevića ubili su u kragujevačkoj "Kapislani" u najgorim mukama. Vezali su ga i stavili na telo kofu u kojoj je bio pacov. Pacov mu je pojeo utrobu.