Otvoreno pismo ministru nauke

#60: Protiv peticije - Re: Re: Protiv peticije

Član sam Sindikata naučnih radnika, kao i sindikata na svom matičnom institutu. Svakodnevno se krećem među kolegama koji se, pored rada na osnovnom projektu, bave pisanjem i objavljivanjem radova. Nikada, ni na jednom radnom sastanku, ne daj Bože na sastanku sindikata, nigde i niko nije rekao ništa protiv sistema bodovanja. Naravno, pojedinci su se bunili što su u bodovanju loše prošli, ali to je uglavnom rešeno nekolikim telefonskim pozivima članovima matičnih odbora (ko je imao nekoga svoga). U sam sistem i njegove principe niko nije ni dirnuo. Može se sad naknadno pozivati na politiku, cenzuru (cenzura se može probiti, na kraju krajeva svi smo čitali Nepodnošljivu lakoću postojanja), - no budimo iskreni, nedostaje nam ono glavno: malo građanske hrabrosti. U protekle tri godine svi su zabijali glavu u pesak nadajući se samo da im neće biti još gore. Možda su nekakva pisma i peticije Ministarstvu i slate (da li "na desetine"? - čisto sumnjam!) - ali u naučnoj zajednici nije pravljena nikakva kritična masa da se stvari izmene. Naprotiv, stvorena je atmosfera "svako za sebe i za svoje bodove".

Ukratko, ne želim da čitam ovu peticiju između redova, jer je premalo urađeno na tome o čemu ona zaista govori. A za to smo, nažalost, i sami krivi. Kao što su pojedinci sami krivi i za to što traže prečice do više bodova putem naučnih "kocki za svaku supu" i autoplagijata. Na to ih ni CEEON, ni Šipka ni Jankov nisu terali.