Veronauka treba da ostane u skolama, a ko nece da uci veronauku ima gradjansko i kraj price.

A ateizam je jedna od najvecih paradoksalnih gluposti ikada. Koliki idiot moras biti da bi prvo postavio neko bice u koje neces verovati. Penju mi se na onu stvar i kvazi-vernici i kvazi-ateisti. Vernici neka prestanu kenjati okolo kako ce svi zavrsiti u paklu i neka prestanu smatrati popove za Boga, a ateisti neka se prestanu baviti postojanjem Boga ako ih to i ne zanima i neka prestanu kenjati o tome kako crkva ima ogroman uticaj na drustvo, napravite ljudi drustvo ateista, uticite i vi onda na drustvo i kraj price.... Dosadni ste izuzetno i jedni i drugi....

#352: Smarate svi -  "A ateizam je jedna od najvecih paradoksalnih gluposti ikada..."

 Wow :), kakva moć percepcije, kakva dubina zaključivanja, mora da je Vaš veronaučnik vrlo ponosit!

Ne smetaju zamišljeni omnipotenti, nego njihovi tumači sa svojim retro učenjima, ali ako Vi ni posle ove jagodinske "svete" nenastavne, ali zato radne nedelje (kada je wizard magnus dočekan u stilu Hajla Selasija) ne uviđate stepen indoktrinacije dece od tzv. duhovnika i njihovih mecena iz političke faune, onda ne vedi trošiti tastaturu: uživajte u svom svetu, dobrano ste ga izolovali.

 Za ostale, pasus slovenske duše:
 “Po čovekovom životu, po njegovim delima, ni ranije kao ni sad, nije se moglo znati da li taj čovek veruje ili ne veruje. Ako i ima razlika između onih koji javno ispovedaju pravoslavlje i onih koji ga se odriču, ta razlika nije u korist prvih. Kao i sada, tako i ranije, javno prihvatanje i ispovedanje pravoslavlja najčešće se sretalo među glupim, grubim i pokvarenim ljudima, i među onima koji su sebe smatrali veoma značajnim. Pamet, poštenje, iskrenost, dobrota i moral najčešće se sreću među ljudima koji su priznavali da ne veruju. Ljudi žive onako kako svi žive, a svi žive po načelima koja ne samo što nemaju ništa zajedničko s veronaukom nego su joj najčešće oprečni; vera ne učestvuje u životu, ... niti se u ličnom životu iko upravlja prema njoj, vera se ispoveda negde tamo daleko od života i nezavisno od njega.” (Lav Nikolajevič Tolstoj, Publicistički spisi, str. 55)