#62: -pa da. tipican nacin komunistickog razmisljanja: ukini, cenzurisi, zacepi usta, samo jedna istina da se cuje.

Istina i jeste jedna.

Ne mogu postojati dve, niti više istina.

I u Nemačkoj ima onih koji veličaju Hitlera i njegova (zlo)dela, odnosno neonacisti, u Italiji ima Musolinijevih ljubitelja, a u Hrvatskoj Pavelićevih. Oni bi verovatno želeli da se čuje i nihova istina. Po nekima bi ih trebalo pustiti da ubeđuju ostale u tu njihovu alternativnu istinu?!

U svim savremenim demokratskim zemljama je zabranjeno promovisanje i veličanje fašizma. Srbija je jedina gde to ne da nije zabranjeno, već su još i saradnici fašista proglašeni antifašistima. Pa hajde da pretpostavimo da je ta saradnja bila u interesu saznanja nekih činjenica i lakše borbe u predstoječem periodu. Međutim, te borbe nije bilo, ne računajući neke retke, sporedne i pojedinačne sukobe četnika sa okupatorskim snagama. Draža Mihailović je u junu 1944. razrešen dužnosti člana emigracione Vlade Kraljevine Jugoslavije. Avgusta 1944. smenjen je sa mesta načelnika štaba Vrhovne komande JVUO i komandanta JVUO. Kralj Petar II Karađorđević je 12. septembra 1944. raspustio ove vojne formacije i naredio da se stave pod komandu Maršala Josipa Broza Tita. U naredbi je zapretio da će odgovarati svi koji ne budu poštovali ovu naredbu i svi oni koji su zloupotrebili Krunu i činili zločine u toku rata. Draža nije ispoštovao naredbu svog vrhovnog komandanta, već je mobilisao između 11 i 12 hiljada vojnih obveznika i mladića iz centralne Srbije i zajedno sa nemačkim snagama, uz borbu se povukao u Bosnu, gde je 1945. godine bio vojnički razbijen. To je neki antifašizam koji mnogi očito ne razumeju.

Čudni smo mi ljudi, zaista. Mi smo u stanju da zavadimo 2 oka u glavi.