Kako se navodi, mnogi naši autori su objavili i po desetak, a jedan čak 17 radova, pa valja očekivati, sudeći prema tom trendu, da će do kraja 2012. samo u jednogodišnjem volumenu "TTEM-a" naši autori objaviti više od 200 radova.

Tako će časopisu doneti prihod znatno veći od 200.000 evra, što orijentaciono odgovara ukupnom budžetu srpskih naučnih časopisa, ističu potpisnici peticije.

U otvorenom pismu, naučni radnici ukazuju da Ministarstvo ima obavezu da se uveri u ove navode i ispita da li se uplate vrše iz projekata koje ono finansira.

Opravdana je bojazan, kako se navodi, da se takva "produkcija" finansira iz budžeta i to dvostruko, u vidu kompenzacija troškova publikovanja i kroz povećana primanja uključenih istraživača.

U peticiji se ukazuje i na druge aspekte "normativnog i etičkog integriteta sistema vrednovanja naučnoistraživačkog rada istraživača", a iz Ministarstva odgovaraju da uvažavaju napore i pokušaje u identifikovanju problema u ovoj oblasti.

Ministarstvo je ove godine preduzelo niz mera i aktivnosti u formulisanju naučnoistraživačke politike i definisanju ključnih prioriteta u normativnom i sistemskom smislu, rekao je državni sekretar prof. dr Radivoje Mitrović.

U finalnoj je fazi novi pravilnik o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača, naveo je Mitrović u odgovoru na peticiju, objavljenom na sajtu Ministarstva. tva.

Kako je kazao, u toku je izrada i akta o kategorizaciji časopisa i akta o kategorizaciji naučnih skupova, a u planu je, početkom naredne godine, uređenje celokupnog sistema finansiranja programa od opšteg interesa utvrđenim Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti, kao i akata o kriterijumima i merilima za (su)finansiranje tih programa.

http://www.mondo.rs/s266600/Info/Dosta_vise_stancovanja_naucnih_radova.html

#456: www.mondo.rs - Dosta više štancovanja "naučnih" radova!!!

Ukoliko dođe samo do popravki sistema, neće se uraditi ništa. Treba iz korena menjati sistem, odnosno vratiti se prethodnom, koji je mnog bolje funkcionisao, gde nije bilo laži i prevare (možda minimalno). Naučno zvanje je legitimacija istraživača, i njegova suština i postojanje postavlja zadatke i nagrađuje, ili kažnjava. Ali, zašto je uveden sistem vrednovanja (bodovanja) "slobodnih strelaca"?. On isključuje timski rad, i samim tim prikriva nesposobnost promašenog, nepotrebnog  i nedovršenog istraživanja, koje plaća država, o trošku poreskih obveznika. U timskom radu vrlo brzo se otkrije nesposobnost i netalenat (jer taj ispada iz igre, kao u fudbalu), a ovako svako može sam za sebe da "gusla" do iznemoglosti (budžeta). Zapitajte se samo šta bi neki privatnik (napr. Rokfeler) finansirao? Kad bi sve finansirao ovo što država Srbija finansira,,propao bi odmah.Tvorci genijalnog izuma (A, B ..., i slične gluposti)  nisu se mnogo bavili literaturom, ni istraživanjem (gle, ironije!), jer bi znali da :"napredak nauke obrnuto je srazmeran broju objavljenih naučnih radova" - Murphyjev zakon (knjiga puna čuda, a sam Murphy о njima kaže: "Ne veruj u čuda - računaj na njih"). A, da, još nešto. Zar tvorcima (svevišnjim) nije palo na pamet kako ružno, smešno ,degutantno, uvredljivo zvuči - istraživač A1 kategorije, A2 i sl. Kao da su u pitanju tovljeni prasići, ili bokseri.