INICIJATIVA Za postavljanje memorijalne table na zgradama gde su živele naše istaknute umetnice SONJA SAVIĆ i MARGITA STEFANOVIĆ

sonja_savic2.jpgMagi_09.png

             U ul. Kursulina br.23 naVračaru, živela je naša renomirana glumica Sonja Savić. Sonja je srpska glumica i režiserka koja je bila jedna od najvećih zvezda jugoslovenske kinematografije osamdesetih godina XX veka. Zbog svojih nekonvencionalnih stavova, smatrana je večitom buntovnicom, ikonom jedne generacije i simbolom tihe pobune. Rođena je 15. septembra 1961. godine u Čačku, a preminula je 23. septembra 2008. godine u Beogradu. 1977. godine Sonja je ostvarila svoju prvu zapaženu ulogu i to u filmu „Leptirov oblak“. 1978. godine je imala sporednu ulogu u prvom filmu serijala „Lude godine“. 1979. godine Sonja je učestvovala u snimanju serije „Družina Zore Riđokose“ koja se smatra jednom od najboljih dečjih serija. Usledile su glavne uloge u seriji „Zvezde koje ne tamne“ i u filmu „Četvrtak umesto petka“. 1982. godine Sonji je uručena nagrada „Carica Teodora“ za najbolju žensku ulogu u filmu „Živeti kao sav normalan svet“. 1983. godine je u filmu „Šećerna vodica“ tumačila ulogu Branke Đurić – Dečke za koju je nagrađena „Zlatnom arenom“ na festivalu u Puli i nagradom „Ćele Kule“ na Filmskim susretima u Nišu. 1984. godine, pojavila se u šest ostvarenja od kojih su najvažniji: „Balkanski špijun“ i „Una“ koji je rađen po istoimenom romanu Mome Kapora. 1985. godine je igrala kafansku pevačicu u filmu „Život je lep“. Ova uloga joj je donela specijalnu nagradu žirija na festivalu u Veneciji. Nakon toga je ostvarila važnije uloge u filmovima: „Braća po materi“, „Majstor i Šampita“, „Kako je propao rokenrol“, itd. Angažmani u ovim ostvarenjima su joj obezbedili status jedne od najvećih zvezda domaćeg filma. Devedesetih godina Sonja je snimila samo deset ostvarenja. Najzapaženije uloge je imala u filmovima: „Mi nismo anđeli“, „Urnebesna tragedija“ i „Tango je tužna misao koja se pleše“. 1993. godine Sonja je sa slikarom i muzičarem Srđanom Markovićem Điletom i lingvistom Sašom Radićem osnovala rok bend Supernaut koji je u početku bio podrška njenoj alternativnoj pozorišnoj trupi. Radila je emisiju koja se takođe zvala „Supernauti“, a prikazivana je na televiziji Art. Glumica se takođe bavila alternativnom umetnošću u oblasti filma i muzike. Režirala je filmove: „Prvi srpski tehno vodvilj“ (1996.), „Plej“ (1997.) i „Supernaut – Beograd andergraund“ (1997.) koji je bio posvećen beogradskim intelektualcima koji su izbegli. 1998. godine je učestvovala u dokumentarnom filmu Maje Vajs „Put bratstva i jedinstva“. 2001. godine, nakon duže pauze, je imala jednu od glavnih uloga u slovenskom filmu „Hleb i mleko“ koji je u Veneciji nagrađen „Zlatnim lavom“. Takođe je osvojila nagradu za najbolju epizodnu ulogu na festivalu slovenačkog filma u Portorožu. 2003. godine je režirala film „Šarlo te gleda“ koji je prikazan pet godina kasnije. 2005. godine je imala glavnu žensku ulogu u filmu „Od groba do groba“. Na godišnjem filmskom festivalu u Sloveniji je proglašena za glumicu godine. Reditelj Milutin Petrović je snimio film o Sonji čiji je naziv „Jug-jugoistok“ u kome je ona tumačila glavnu ulogu. Iste godine glumica je sa svojim video radovima učestvovala na izložbi muzeja „Savremene umetnosti“.

U ul. Smiljanićeva br. 4 , živela je Margita Stefanović, muzički izvodjač i stvaralac, istaknuti član grupe EKV.   Margita Magi Stefanović je rođena 1959. godine u Beogradu. U rodnom gradu je završila osnovnu i srednju školu, te Arhitektonski fakultet. Od detinjstva je uporedo pohađala muzičku školu, te bila jedna od najperspektivnijih mladih pijanistkinja u Beogradu. Svojom harizmom, lepotom i talentom plenila je pažnju ne samo publike nego i kolega muzičara. Zajedno s Milanom i Bojanom činila je srce i dušu EKV-a, benda koga danas mnogi smatraju najboljim na prostoru bivše Jugoslavije. Njihov uticaj se oseća i danas, tri decenije kasnije. Njen život i rad inspirisao je mnoge, pa je heroina jugoslovenskog rokenrola osamdesetih postala muza književnika devedesetih i dvehiljaditih. Dušan Vesić je 2018. godine objavio knjigu „Kao da je bilo nekad“ u izdanju Izdavačke kuće „Laguna“. O njoj su pisali i Aleksandar Ilić („Vrati unatrag“) i Lidija Nikolić („Osećanja. O sećanja“, „Post scriptum“). Diskografija Studijski albumi Katarina II 1984. Katarina II Ekatarina Velika 1985. Ekatarina Velika 1986. S’ vetrom uz lice 1987. Ljubav 1989. Samo par godina za nas 1991. Dum dum 1993. Neko nas posmatra EQV 1994. Ti si sav moj bol Albumi uživo Ekatarina Velika 1987. 19LIVE86 1988. Live ’88 1991. Kao u snu: EKV Live ’91. 2015. Iznad grada: Live, Sava Centar ’93. Kompilacije 1998. „Kao nada, kao govor, kao more“ 2002. „Kao da je bilo nekad – posvećeno Milanu Mladenoviću“ 2007. EKV revisited

  Mislim da ove dve umetnice, koje su ostavile značajan trag u srpskoj kulturi, zaslužuju od svoih sugradjana i opštine u kojoj su provele život, odgovarajući pomen toliko godina nakon svoje smrti. Siguran sam da će to naići na veliko odobravanje njihovih mnogobrojnih poklonika I poštovalaca.       

      U prilog ovoj inicijativi prilažem i potpise gradjana koji podržavaju ovu ideju :


Živomir Popović, akad. slikar    Kontaktirajte autora peticije

Potpišite peticiju

Potpisivanjem, ovlašćujem Živomir Popović, akad. slikar da preda moj potpis onima koji imaju moć odlučivanja po ovom pitanju.


ILI

Dobićete email sa linkom za potvrdu vašeg potpisa. Kako biste bili sigurni da ćete primiti našu elektronsku poštu, molimo Vas da dodate info@peticije.online u Vaš adresar ili na listu bezbednih pošiljalaca.




Plaćeno reklamiranje

Ovu peticiju ćemo oglasiti za 3000 ljudi.

Saznaj više...

Facebook