ПЕТИЦИЈA - ПОШУМИМО ВОЈВОДИНУ
1) Скупштини Србије: Изменама Закона о шумама обавезати општине и градове да израде вишегодишње планове пошумљавања на својој територији, до одређеног рока.
2) Скупштини Србије: Изменама Закона о пољопривредном земљишту обавезати општине и градове да издвоје одређени проценат државног пољопривредног земљишта за подизање ветрозаштитних појасева и за пошумљавање, у одговарајућем квалитету, као и санкцију уколико се ова обавеза не испуни. Изменама истог Закона изменити однос распореда прихода од закупа државног пољопривредног земљишта између републичког, покрајинског и локалних буџета, са 30:30:40 на 10:50:40.
3) Скупштини Србије: Изменама Закона о накнадама за коришћење јавних добара укинути накнаду за промену намене пољопривредног земљишта ради пошумљавања.
4) Скупштини АП Војводине: Као овлашћени предлагач, да поднесе Скупштини Србије предлоге за измене закона под тачкама 1, 2 и 3.
5) Покрајинској влади: Изменама Одлуке о образовању Буџетског фонда за шуме АП Војводине да обезбеди учешће удружења грађана и стручне јавности у одлучивању о програму фонда и начине извештавања јавности.
Образложење:
1) Иако трећина општина и градова у Војводини има шумовитост мању од 1%, само Општина Србобран има вишегодишњи план пошумљавања. Зато треба општине и градове обавезати да до одређеног рока израде ове планове. Кроз израду планова треба издвојити које конкретне површине ће се пошумити и којим врстама, решити имовинске односе, одредити ко ће бринути о шумама након садње, колико ће све коштати. Израда ових планова и касније њихово спровођење може се делом платити из покрајинског Фонда за шуме.
2) Општине и градове треба обавезати да издвоје одређени проценат државног пољопривредног земљишта за пошумљавање и подизање ветрозаштитних појасева. Ако не испуне ову обавезу део прихода од закупа земљишта додатно би уступили покрајинском буџету. Од 2014. до 2020, републички буџет је од закупа и промене намене земљишта добијао између 1,7 и 2,5 милијарди динара годишње, од чега је 85% до 90% долазило од закупа у АП Војводини. Мали део овог новца, између 10% и 20%, трошио се наменски, али само на подручју без покрајина, а највећи део ненаменски. Тако су закупци из Војводине, у суштини, плаћали уређење земљишта у централној Србији, као и активности које са земљиштем немају везе. Зато је неопходно да се у члану 71. Закона промени распоред прихода од закупа, тако што би 10% било приход Републике (уместо садашњих 30%), затим 50% припало би буџету АП Војводине (уместо 30%), а 40% остало би општинама и градовима. Тако би се буџет за пољопривреду АПВ повећао до једне милијарде динара годишње, што би могло да се, између осталог, користи и за подизање заштитних појасева.
3) Члан 47. Закона изменити тако да се укине плаћање накнаде за промену намене пољопривредног земљишта ради пошумљавања. На конкурс републичке Управе за шуме 2019. године пријавили су се власници земљишта за бесплатне саднице за пошумљавање на преко 100 хектара. Уговори нису потписани, јер власници нису могли да плате накнаду. Најчешће се ради о старачким домаћинствима која земљиште не могу да обрађују, због чега и желе да га пошуме.
4) Право предлагања закона, између осталих овлашћених предлагача, има и Скупштина АП Војводине. Како ће све описане измене прописа позитивно утицати на АП Војводину и у интересу су њених грађана, очекивано је да ће покрајинске власти упутити иницијативе за измене закона Скупштини Србије.
5) У Одлуци о образовању покрајинског Фонда за шуме додати начине за суштинско и конкретно учешће јавности у одлучивању о садржају годишњих програма и начинима за извештавање јавности о спроведеним мерама из програма.
Дејан Максимовић Еколошки центар Станиште Kontaktirajte autora peticije