ПОНОВНО УВОЂЕЊЕ РАДНИХ АКЦИЈА И ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ

Србија је мала, веома оштећена и задужена земља, са мноиго незапослених (по неким, вероватно незваничним подацима), трећина становника Србије је без посла, много држављана Србије има енормне дугове, па се пре одлучују на издрђавање затворске казне, а не за плаћање дугова (нарочито за струју), а затворски дан је изузетно скуп што додатно троши ионако ситомашну државу (у којој немате никакав суфицит), здравствени систем је нагори у Европи и не дај Боже да се неко разболи, укинут је обавезни војни рок, тако да нас државице попут Сан Марина могу прегазити за пар сати, (док у Швајцарској, нпр., која никада ни са ким није ратовала, имате обавезно служење војног рока, а да не говорим о државама ЕУ и Русији), све је више криминала, а већ сам напоменуо да су затворски капацитети ограничени, све је више људи који новац прижељкују да "зараде" у кладионицама и на лотоу, а уместо некадашњих биоскопа и Домова културе ничу казина...

У овом општем стању и моралног и материјалног посрнућа Србије, која је по мени на нивоу из 1947. године, догодила нам се катаклизма у виду поплаве највећих могућих размера, јер су страдали не само оранице и мања насеља, већ и велики градови попут Обреновца, Шапца, Краљева, Јагодине, Свилајнца, Параћина, Ћуприје, Чачка, Сремске Митровице, а и Београд је у великој опасности...а када прође водена стихија и вода се повуче у своја корита, онда ћемо бројати жртве, материјалну штету, вршити асанацију земљишта и борбу против заразе и епидемије (с обзиром на то да се најављују летње температуре), тако да је питање којиком ћемо још дуго осећати последице ове катаклизме.

Заиста хвала свим државама које су послале помоћ у људству и техници да би се макар ублажио језиви биланс поплава, али да смо држава која држи до себе (а показало се да се може када се хоће), имали бисмо и ми ресурсе за одбрану...како? Па, да није укинут обавезан војни рок, да није укинута цивилна заштита (када је у случају сваке ванредне ситуације сваки појединац, без обзира на пол, године или занимање, првенствено ВОЈНИК и БОРАЦ за своју државу и њене становнике, па онда све остало), свако од добровољаца, који се јавио да брани градове од поплава би имао у глави МИНИМУМ САМООРГАНИЗОВАЊА, који је стекао у војсци, па би тек касније, када стигну детаљнија наређења од претпостављених, ствар кренула као по лоју. Некада је цивилна заштита имала редовне вежбе под мотом: "НИШТА НАС НЕ СМЕ ИЗНЕНАДИТИ"...е, сада смо итекако изненађени! А зашто? Па управо зато што нема редовне цивилне заштите, редовног војног рока, вежби спасавања у случајевима елементарних непогода или било којих видова ванредних стања, а о неодржавању система насипа, који су попустили управо због неодржавања, затим неизграђених адекватних система за одводњавање и наводњавање, устава и брана (којих је некада било али су постали дивље депоније) нећу ни да говорим...

Нажалост, све је ово резултат тоталног суноврата нације!

Али, решење постоји...

Предлажем:

1. Увести поново радне акције и на тај начин упослити незапошљену омладину која није служила војни рок, не зна за обавезе, осећај одговорности према држави и народу и осећај колективног духа. На тај начин би се Србија почела да гради, млади би осетили какво је задовољство испунити дан радом, заборавили би на алкохол, дрогу и друге психоактивне супстанце и престали би да живе у неком виртуалном свету, а дружење би попримило управо оне праве, рационалне вредности...

2. Обавезно увести и ревитализовати организацију цивилне заштите, чији би члан, по Закону, био сваки пунолетни члан, уз одржавање редовних вежби и тренирања управо по принципу "НИШТА НАС НЕ СМЕ ИЗНЕНАДИТИ", па ни пад астероида...

3. Поново увести обавезни војни рок. макар на 6 месеци, где би се млади дисциплиновали да се самоорганизују и стекну основне одговорности према себи и другима

Све би ово било адекватно финансирано јер, као и на здравству, тако и на системима одбране државе СЕ НЕ СМЕ ШТЕДЕТИ, ЈЕР СУ ТО ПРИОРИТЕТИ НАЦИЈЕ И ОСНОВИ БИОЛОШКОГ ОПСТАНКА ИСТЕ.

Морам да признам да сам пријатно изненађен великим одзивом ладих да бране државу од поплава, али њих треба правилно усмерити, да би сутрадан они усмерили себе, јер после нас остају они, а од њих, као исправних, поштених и честитих људи, зависиће економија, здравство, правосудни систем, пољопривреда, одбрана, спремност за борбу против свих видова криминала, свих облика зависности, а изнад свега, постојање здраве и јаке породице, као стуба здраве и савремене државе...

Милан Златановић    Kontaktirajte autora peticije