Апел за одбрану СПЦ у Црној Гори -PETITION FOR THE DEFENSE OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH IN MONTENEGRO- ПРИЗЫВ К ЗАЩИТЕ СЕРБСКОЙ ПРАВОСЛАВНОЙ ЦЕРКВИ В ЧЕРНОГОРИИ

mitropolit-Amfilohije12.jpgАПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ     Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорско-приморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Милешевска епископија и Захумско-херцеговачка и приморска епископија) доживјели су кулминацију доношењем тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорском парламенту, чиме се директно крши слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на територији Црне Горе. Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно утврђеног и ни од кога никад оспораваног правног субјективитета свих епархија Српске православне цркве које дјелују на простору Црне Горе. Од трију традиционалних вјерских заједница на територији Црне Горе његовом дејству, тачније удару, подлијеже само Српска православна црква, будући да су положај и права осталих уређени посебним законским актима, што им даје не само правну сигурност него и повлашћен правни положај. То значи да овај „закон“, иако тобоже писан за све вјерске заједнице, de facto има карактер lex specialisa усмјереног искључиво против Српске православне цркве, с изразито дискриминаторном намјером, ради, у крајњем, укидања њене правне егзистенције. „Законом“ се предвиђа одузимање огромног дијела непокретности и свих највећих светиња Српске православне цркве на територији Црне Горе. Тиме би се наставила традиција отимања имовине СПЦ у Црној Гори, започета послије Другог свјетског рата, и прије него је држава Црна Гора, поступком реституције, вратила све оно што је СПЦ тада протиправно било одузето. Подвлачимо да ни у једној од република бивше Југославије насталих разбијањем некадашње државе, па ни тамо гдје су вођени огорчени међунационални сукоби, није донесен ниједан правни акт, а камоли закон, који би се по степену варварства могао мјерити с тзв. „Законом о слободи вјероисповјести“. Обраћамо се јавности да се престане са државном кампањом ширења заблуда и лажи у вези са Српском православном црквом у Црној Гори као и њеном бесомучном прогону. Наглашавамо  да се:

-                      од стране власти у Црној Гори, појединих институција, медија и „дворских историчара“ шире заблуде и историјске неистине, гажењем и негирањем вјековног црквеног поретка лажном тезом о тобожњем постојању аутокефалне Црногорске цркве у доба Петровића. Митрополија црногорска јесте називана ”аутокефалном” од педесетих година 19. вијека, нарочито у Русији, али са разлога што су митрополити црногорски били свјетовни господари, који су стварали независну Црну Гору, а Митрополија била и остала једина епархија Пећке Патријаршије, које је ослобађала Црну Гору од турске окупације и као таква одбила да призна укидање Патријаршије и њено потчињавање Васељенској Патријаршији. Царска Русија је несебично подржавала независност Црне Горе и њених господара, а Петроградски Синод прихватио рукопологање црногорских митрополита, носилаца аутокефалности Пећке Патријаршије у односу на Цариград. Да је то тако, свједочи и чињеница да је 1918. Свети Синод Краљевине Црне Горе (као носилац државне вјере) био први од свих митрополија некадашње Пећке Патријаршије који је потврдио васпостављање јединства свих покрајинских Цркви некадашње Пећке Патријаршије.

-                      круг потпуног расправослављења Црне Горе, треба да се затвори посебном „црногорском“ неканонском, противзаконитом назови-Црквом -                      негира вишевјековно присуство Српске православне цркве на просторима данашње Црне Горе (осам вјекова постојања и дјеловања) -                      оспорава данашњој Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве да је настављач континуитета Цетињске митрополије која је историјски утемељила државу Црну Гору, будући да су цетињски митрополити из династије Петровић-Његош били истовремено и духовни и свјетовни владари Црне Горе од 17. до средине 19. вијека

-                      епархијама Српске православне цркве у Црној Гори, које су вјековима градиле и оснивале храмове и светиње, оспорава многовјековна државина на свим храмовима, која је производила обичајноправне посљедице које ниједна држава, страна или домаћа, окупаторска или легитимна, на простору данашње Црне Горе никада у посљедњих осам вјекова није доводила у питање, будући да је чињеница државине црквених светиња најчешће претходила присуству тих држава на црногорском простору, због чега су оне примале к знању и признавале очигледну чињеницу да су сви храмови у Црној Гори могли припадати само реално постојећој, канонској, Православној цркви, која баштини традицију епископија: зетске, будимљанске, дабарске и хумске, које је прије 800 година основао сам Свети Сава.

-                      путем оваквих разбојничких намјера државе Црне Горе свјесно пренебрегава савјестан однос свештенства, монаштва и вјерног народа Српске православне цркве у Црној Гори и то да су они, нарочито посљедњих деценија, обновили велики број цркава и манастира на простору данашње Црне Горе, градећи и многе нове. Будући да су се канонски-институционално признати ауторитети у православном свијету, а прије свих Васељенска патријаршија и Московска патријаршија, децидирано и вишекратно изјашњавали против антицрквених настојања црногорских власти да створе „цркву“ по мјери свог шовинизма, безбожништва и племенско-партијске свијести, најозбиљније изражавамо бојазан да намјера овог незаконитог посезања власти у Подгорици у црквене послове, незамисливог за једну секуларну државу, јесте дугорочно затирање православља у Црној Гори у било ком облику. Због тога, ми дољепотписани, научна и стручна јавност, свештенство, вјерници и  грађани, сви спрам земаљске неправде неравнодушни, подижемо свој глас против крајње насилничког, противправног покушаја брисања историјских и имовинских права, симболичке и мајчинске присутности епархија канонске Српске православне цркве на простору Црне Горе, најодлучније захтјевајући да се та антицрквена, антицивилизацијска и антидржавна пракса обустави тренутно и у свакој својој пројави.

  PETITION FOR THE DEFENSE OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH IN MONTENEGRO     The attacks on the dioceses of the Serbian Orthodox Church in Montenegro (the Metropolitanate of Montenegro and the Littoral, the Diocese of Budimlja and Nikšić, the Diocese of Mileševa and the Diocese of Zahumlje, Herzegovina and the Littoral) have culminated in the so-called  “Law on Freedom of Religion” passed by the Montenegrin Parliament. The law directly infringes on both the freedom of religion and the right to property of the dioceses of the Serbian Orthodox Church in the territory of Montenegro. Ex lege, this means a loss of legal subjectivity for those churches and religious communities that do not agree to the new registration process and the potential acquisition of “new” legal subjectivity, thus trampling on the recognised fact of the undisputed, long-established and, thus far, never contested legal subjectivity of all the dioceses of the Serbian Orthodox Church present in the territory of Montenegro. It is only the Serbian Orthodox Church, out of the three traditional religious communities in the territory of Montenegro, that is subject to this law, or perhaps more accurately, that is the target of this unprovoked attack, since the status and rights of the other two religions, i.e. Catholicism and Islam, are subject to separate legal acts, which not only provides legal safeguards to them but also elevates them to a privileged legal position. This means that, though ostensibly written for and covering all the religious communities of Montenegro, this “law” de facto has the character of a lex specialis exclusively targetting and indeed violating the rights of the Serbian Orthodox Church. Given this, the legislation has a distinctly discriminatory intention, i.e. its ultimate goal is to undermine and eventually abolish the Church's legal right to exist. The "Law" provides for the seizure of a large part of the property and all of the holiest shrines of the Serbian Orthodox Church in the territory of Montenegro. This would only be a continuation of the tradition of seizing the property of the Serbian Orthodox Church in Montenegro, which started after the Second World War, and which occured before the modern state of Montenegro restored, through a restitution process, everything that had previously been unlawfully seized from the Serbian Orthodox Church. We should emphasize here that in no other republic of the former Yugoslavia established after the dissolution of the former state, even in those where bitter inter-ethnic conflicts raged, has any legal act or a law been passed that would surpass "The Law on Freedom of Religion" in barbarity. We appeal to the public for help to stop the state campaign spreading misconceptions and lies about the Serbian Orthodox Church in Montenegro and the ruthless persecution of the Church. We emphasize that:   -          The Montenegrin authorities, certain institutions, the media and “court historians” have spread misconceptions and historical untruths, by infringing and denying the centuries-old church order relying on a deliberate misconception of the alleged existence of an autocephalous Montenegrin church in the times of the Petrović-Njegoš dynasty. The Montenegrin Metropolitanate was indeed called “autocephalous” from the 1850s onwards, especially in Russia, but this was because the Montenegrin metropolitans were also secular rulers who created the independent state of Montenegro, and the Metropolitanate remained the only diocese of the Patriarchate of Peć, which was one of the forces that liberated Montenegro from Turkish occupation, and as such, refused to acknowledge the abolition of the Patriarchate and its subordination to the Ecumenical Patriarchate. The Imperial Russia unselfishly supported the independence of Montenegro and its rulers, and the Synod of St. Petersburg agreed to perform the ordination of Montenegrin metropolitans, who inherited the autocephaly of the Patriarchate of Peć from the Ecumenical Patriarchate in Constantinople. This is demonstrated by the fact that in 1918, the Holy Synod of the Kingdom of Montenegro (as the authority representing the state religion) was the first of all the metropolitanates of the former Patriarchate of Peć to endorse the restoration of the unity of all the provincial Churches of the former Patriarchate of Peć. -          The process of turning Montenegro into a completely non-Orthodox country is meant to be completed by establishing a separate  non-canonical and  illegal “Montenegrin” quasi-Church. -          The centuries-old presence of the Serbian Orthodox Church in the territory of present-day Montenegro (eight centuries of existence and activity) has been denied. -          The rights of the present-day Metropolitanate of Montenegro and the Littoral of the Serbian Orthodox Church to be the successor (of the continuity) of the Cetinje Metropolitanate that historically established the state of Montenegro have been contested, although it was the Cetinje metropolitans of the Petrović-Njegoš dynasty who were both the spiritual and secular rulers of Montenegro from the 17th  to the mid-19th century. -          The centuries-old possession that the dioceses of the Serbian Orthodox Church in Montenegro have held over all the shrines and holy places, which they have built over the centuries and from which customary rights have arisen that no state, foreign or domestic, occupying or legitimate, in the territory of present-day Montenegro has ever called into question for the last eight centuries, due to the fact that the church's possession over these holy places generally preceded the presence of these states in the territory of Montenegro, which is why they understood and recognized the obvious fact that all the church possessions in Montenegro could belong only to the real, existing, canonical Orthodox Church, which was built upon the heritage of the dioceses of Zeta, Budimlja, Dabar and Hum, founded 800 years ago by Saint Sava himself. -          While harbouring such larcenous intentions, the state of Montenegro consciously neglects the conscientious attitude of the clergy, monks and the faithful of the Serbian Orthodox Church in Montenegro, and the fact that they, especially in recent decades, have restored a large number of churches and monasteries in the territory of present-day Montenegro and built many new ones. Since the canonically and institutionally recognized authorities in the Orthodox world, and, above all, the Ecumenical Patriarchate and the Moscow Patriarchate, have decisively and repeatedly declared against the anti-Church efforts of the Montenegrin authorities to establish a “church” befitting their chauvinism, ungodliness and tribally pro-regime mindset, we are seriosuly concerned that the intent of this unlawful involvement of the authorities in Podgorica in church affairs, unthinkable in a secular state, is, in fact, the long-term suppression of Orthodoxy in Montenegro in any form. Therefore, we, the undersigned, academics and professionals, clergy, believers and citizens, all of us by no means indifferent to earthly injustice, raise our voices against this extremely violent, unlawful attempt to erase the historical and property rights and the symbolic and maternal presence of the dioceses of the canonical Serbian Orthodox Church in Montenegro, most decisively demanding that these anti-Church, uncivilised and anti-state practices be discontinued immediately, in any and all of their forms. 

ПРИЗЫВ К ЗАЩИТЕ СЕРБСКОЙ ПРАВОСЛАВНОЙ ЦЕРКВИ В ЧЕРНОГОРИИ   Нападения на епархию Сербской православной церкви в Черногории (Митрополия Черногорско-Приморская, Епархия Будимлянско-Никшичская, Епископия Милешевская и Епископия Захолмско-Герцеговинская и Приморская) получили свою кульминацию после принятия в парламенте Черногории «так называемого» закона «О свободе вероисповедания», согласно которому напрямую нарушается свобода вероисповедания и право на имущество епархий Сербской православной церки на территории Черногории.  Из данного «Закона» следует ex lege утрата статуса юридического лица у Церкви и религиозных общин, которые не согласятся с новой регистрацией и с возможным приобретением  «нового» юридического статуса. Данным «Законом» нарушается факт статуса юридического лица всех епархий Сербской православной церкви, действующих на территории Черногории, который издавна был утвержден и никогда никем не оспаривался. Из трех религиозных общин, традиционно существующих на территории Черногории, данный закон напрямую ущемляет только Сербскую православную церковь, так как положение и права остальных общин урегулированы дополнительными правовыми актами, что обеспечивает им не только юридическую безопасность, но и выгодное юридическое положение. Это значит, что хотя данный «закон», написан как бы для всех религиозных общин, de facto имеет характер lex specialis и направлен исключительно против Сербской православной церкви, с целью дискриминации и прекращения Сербской православной церкви как юридического лица на территории Черногории. «Законом» предусматривается отчуждение огромной части недвижимости и важнейших святынь Сербской православной церкви на территории Черногории. Таким образом, продолжается традиция отбирания имущества Сербской православной церкви в Черногории, которая началась еще после Второй мировой войны. Добавим тот факт, что государство Черногории, должно было вернуть Сербской православной церкви то, что от нее незаконно отняли, путем процесса реституции, которая по факту никогда не осуществилась.                 Подчеркиваем, что ни в одной из республик бывшей Югославии, появившихся после распада бывшего государства, даже и в тех, в которых велись ожесточенные межнациональные бои, не был принят ни один юридический акт, тем более ни закон, который по степени варварста можно было бы сравнить с так называемым «Законом о свободе вероисповедания».   Мы обращаемся к общественности, чтобы немедленно прекратилась государственная кампания пропагадны обмана и заблуждения против Сербской православной церкви в Черногории, а также кампания бесовестного изгнания Сербской православной церкви с территории Черногории. Мы обращаем внимание, что: −  черногорская власть, отдельные ведомства, СМИ и «историки, приближенные к власти» искажают факт истории, путем отрицания векового церковного устройства внедрением ложной теории о существовании автокефальной Черногорской церкви в период правления Петровичей. Черногорская митрополия называлась «автокефальной», начиная с пятидесятых лет девятнадцатого века, потому что черногорские митрополиты одновременно были светскими правителями, которые строили независимую Черногорию. Черногорская митрополия была и осталась единственной епархией Печского патриархата, которая освобождала Черногорию от турецкого ига, и отказалась признать закрытие Печского патриархата и свое подчинение Вселенскому патриархату. Царская Россия полностью поддерживала независимость Черногории и ее правителей, а Петербургский Синод принял решение о рукоположении черногорских митрополитов, носителей автокефалии Печского патриархата по отношению к Константинополю. Об этом свидетельствует тот факт, что в 1918 году Святой Синод Королевства Черногории (как носителя государственной веры) был единственным из всех митрополий бывшего Печского патриархата, который объединил отдельные региональные цркви, которые когда-то принадлежали к некогда существовавшему Печскому патриархату; − власть основанием особенной «черногорской» неканонической, противозаконной якобы-Церкви завершает процесс абсолютного «расправославления» (уничтожения православия) Черногории; − отрицается восьмивековое присутствие Сербской православной церкви на территории сегодняшней Черногории; − оспаривается факт преемственности Цетинской митрополии сегодняшней Черногорско-приморской митрополии Сербской православной церкви. Цетинская митрополия исторически является основоположником государства Черногории, так как цетинские митрополиты из династии Петрович-Негош одновременно были и духовными и светскими правителями Черногории с XVII до середины XIX века. − оспаривается факт владения храмами и святынями епархиями Сербской православной церкви в Черногории. Никогда в течение восьми веков ни одна власть не ставила под вопрос факт владения храмами и святынями: зарубежная или отечественная, оккупационная или легитимная на территории сегодняшней Черногории.  Вновь приходящая влать принимала тот очевидный факт, что все храмы в Черногории могли принадлежать только к реально существующей, канонической Православной церкви, и эта каноническая Православная церковь сохраняет традицию епископий: зетской, будимлянской, дабарской и хумской, основанные 800 лет назад самим Святым Саввой. − государство Черногории с пренебрежением относится к бескорыстному служению священников, монахов и верующих Сербской православной церкви в Черногории; остается без внимания тот факт, что они в течение десятилетий обновляли большое количество церквей и монастырей в Черногории, а также построили множество новых. Мы выражаем глубочайшую озабоченность незаконным вмешательством власти в Подгорице в церковные дела, так как все кононически-институционально признанные авторитеты в православном мире – Вселенский патриархат и Московский патриархат – неоднократно высказывались против антицерковного намерения черногорской власти создать «церковь» по мере своего шовинизма, безбожества, племенного и партийного сознания. Это немыслимо для какого-либо секулярного государства. Идет планомерное уничтожение православия в Черногории во всех формах. Мы, нижеподписавшиеся, ученые и специалисты, священники, верующие и граждане, все неравнодушные к земной несправедливости, выражаем свой протест против крайне насильственной, незаконной попытки стереть исторические и имущественные права, уничтожить проявление гуманности и символы присутствия  епархий канонической Сербской православной церкви на территории Черногории, и настойчиво требуем, чтобы данная антицерковная, антицивилизационная  и антигосударственная практика немедленно  прекратилась во всех своих  формах.  


Васиљ Јововић    Kontaktirajte autora peticije

Potpišite peticiju

Potpisivanjem, ovlašćujem Васиљ Јововић da preda moj potpis onima koji imaju moć odlučivanja po ovom pitanju.


ILI

Dobićete email sa linkom za potvrdu vašeg potpisa. Kako biste bili sigurni da ćete primiti našu elektronsku poštu, molimo Vas da dodate info@peticije.online u Vaš adresar ili na listu bezbednih pošiljalaca.




Plaćeno reklamiranje

Ovu peticiju ćemo oglasiti za 3000 ljudi.

Saznaj više...

Facebook