Апел за одбрану СПЦ у Црној Гори - ПРИЗЫВ К ЗАЩИТЕ СЕРБСКОЙ ПРАВОСЛАВНОЙ ЦЕРКВИ В ЧЕРНОГОРИИ

mitropolit-Amfilohije12.jpgАПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ     Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорско-приморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Милешевска епископија и Захумско-херцеговачка и приморска епископија) доживјели су кулминацију доношењем тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорском парламенту, чиме се директно крши слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на територији Црне Горе. Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно утврђеног и ни од кога никад оспораваног правног субјективитета свих епархија Српске православне цркве које дјелују на простору Црне Горе. Од трију традиционалних вјерских заједница на територији Црне Горе његовом дејству, тачније удару, подлијеже само Српска православна црква, будући да су положај и права осталих уређени посебним законским актима, што им даје не само правну сигурност него и повлашћен правни положај. То значи да овај „закон“, иако тобоже писан за све вјерске заједнице, de facto има карактер lex specialisa усмјереног искључиво против Српске православне цркве, с изразито дискриминаторном намјером, ради, у крајњем, укидања њене правне егзистенције. „Законом“ се предвиђа одузимање огромног дијела непокретности и свих највећих светиња Српске православне цркве на територији Црне Горе. Тиме би се наставила традиција отимања имовине СПЦ у Црној Гори, започета послије Другог свјетског рата, и прије него је држава Црна Гора, поступком реституције, вратила све оно што је СПЦ тада протиправно било одузето. Подвлачимо да ни у једној од република бивше Југославије насталих разбијањем некадашње државе, па ни тамо гдје су вођени огорчени међунационални сукоби, није донесен ниједан правни акт, а камоли закон, који би се по степену варварства могао мјерити с тзв. „Законом о слободи вјероисповјести“. Обраћамо се јавности да се престане са државном кампањом ширења заблуда и лажи у вези са Српском православном црквом у Црној Гори као и њеном бесомучном прогону. Наглашавамо  да се:

-                      од стране власти у Црној Гори, појединих институција, медија и „дворских историчара“ шире заблуде и историјске неистине, гажењем и негирањем вјековног црквеног поретка лажном тезом о тобожњем постојању аутокефалне Црногорске цркве у доба Петровића. Митрополија црногорска јесте називана ”аутокефалном” од педесетих година 19. вијека, нарочито у Русији, али са разлога што су митрополити црногорски били свјетовни господари, који су стварали независну Црну Гору, а Митрополија била и остала једина епархија Пећке Патријаршије, које је ослобађала Црну Гору од турске окупације и као таква одбила да призна укидање Патријаршије и њено потчињавање Васељенској Патријаршији. Царска Русија је несебично подржавала независност Црне Горе и њених господара, а Петроградски Синод прихватио рукопологање црногорских митрополита, носилаца аутокефалности Пећке Патријаршије у односу на Цариград. Да је то тако, свједочи и чињеница да је 1918. Свети Синод Краљевине Црне Горе (као носилац државне вјере) био први од свих митрополија некадашње Пећке Патријаршије који је потврдио васпостављање јединства свих покрајинских Цркви некадашње Пећке Патријаршије.

-                      круг потпуног расправослављења Црне Горе, треба да се затвори посебном „црногорском“ неканонском, противзаконитом назови-Црквом -                      негира вишевјековно присуство Српске православне цркве на просторима данашње Црне Горе (осам вјекова постојања и дјеловања) -                      оспорава данашњој Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве да је настављач континуитета Цетињске митрополије која је историјски утемељила државу Црну Гору, будући да су цетињски митрополити из династије Петровић-Његош били истовремено и духовни и свјетовни владари Црне Горе од 17. до средине 19. вијека

-                      епархијама Српске православне цркве у Црној Гори, које су вјековима градиле и оснивале храмове и светиње, оспорава многовјековна државина на свим храмовима, која је производила обичајноправне посљедице које ниједна држава, страна или домаћа, окупаторска или легитимна, на простору данашње Црне Горе никада у посљедњих осам вјекова није доводила у питање, будући да је чињеница државине црквених светиња најчешће претходила присуству тих држава на црногорском простору, због чега су оне примале к знању и признавале очигледну чињеницу да су сви храмови у Црној Гори могли припадати само реално постојећој, канонској, Православној цркви, која баштини традицију епископија: зетске, будимљанске, дабарске и хумске, које је прије 800 година основао сам Свети Сава.

-                      путем оваквих разбојничких намјера државе Црне Горе свјесно пренебрегава савјестан однос свештенства, монаштва и вјерног народа Српске православне цркве у Црној Гори и то да су они, нарочито посљедњих деценија, обновили велики број цркава и манастира на простору данашње Црне Горе, градећи и многе нове. Будући да су се канонски-институционално признати ауторитети у православном свијету, а прије свих Васељенска патријаршија и Московска патријаршија, децидирано и вишекратно изјашњавали против антицрквених настојања црногорских власти да створе „цркву“ по мјери свог шовинизма, безбожништва и племенско-партијске свијести, најозбиљније изражавамо бојазан да намјера овог незаконитог посезања власти у Подгорици у црквене послове, незамисливог за једну секуларну државу, јесте дугорочно затирање православља у Црној Гори у било ком облику. Због тога, ми дољепотписани, научна и стручна јавност, свештенство, вјерници и  грађани, сви спрам земаљске неправде неравнодушни, подижемо свој глас против крајње насилничког, противправног покушаја брисања историјских и имовинских права, симболичке и мајчинске присутности епархија канонске Српске православне цркве на простору Црне Горе, најодлучније захтјевајући да се та антицрквена, антицивилизацијска и антидржавна пракса обустави тренутно и у свакој својој пројави.

 

ПРИЗЫВ К ЗАЩИТЕ СЕРБСКОЙ ПРАВОСЛАВНОЙ ЦЕРКВИ В ЧЕРНОГОРИИ   Нападения на епархию Сербской православной церкви в Черногории (Митрополия Черногорско-Приморская, Епархия Будимлянско-Никшичская, Епископия Милешевская и Епископия Захолмско-Герцеговинская и Приморская) получили свою кульминацию после принятия в парламенте Черногории «так называемого» закона «О свободе вероисповедания», согласно которому напрямую нарушается свобода вероисповедания и право на имущество епархий Сербской православной церки на территории Черногории.  Из данного «Закона» следует ex lege утрата статуса юридического лица у Церкви и религиозных общин, которые не согласятся с новой регистрацией и с возможным приобретением  «нового» юридического статуса. Данным «Законом» нарушается факт статуса юридического лица всех епархий Сербской православной церкви, действующих на территории Черногории, который издавна был утвержден и никогда никем не оспаривался. Из трех религиозных общин, традиционно существующих на территории Черногории, данный закон напрямую ущемляет только Сербскую православную церковь, так как положение и права остальных общин урегулированы дополнительными правовыми актами, что обеспечивает им не только юридическую безопасность, но и выгодное юридическое положение. Это значит, что хотя данный «закон», написан как бы для всех религиозных общин, de facto имеет характер lex specialis и направлен исключительно против Сербской православной церкви, с целью дискриминации и прекращения Сербской православной церкви как юридического лица на территории Черногории. «Законом» предусматривается отчуждение огромной части недвижимости и важнейших святынь Сербской православной церкви на территории Черногории. Таким образом, продолжается традиция отбирания имущества Сербской православной церкви в Черногории, которая началась еще после Второй мировой войны. Добавим тот факт, что государство Черногории, должно было вернуть Сербской православной церкви то, что от нее незаконно отняли, путем процесса реституции, которая по факту никогда не осуществилась.                 Подчеркиваем, что ни в одной из республик бывшей Югославии, появившихся после распада бывшего государства, даже и в тех, в которых велись ожесточенные межнациональные бои, не был принят ни один юридический акт, тем более ни закон, который по степени варварста можно было бы сравнить с так называемым «Законом о свободе вероисповедания».   Мы обращаемся к общественности, чтобы немедленно прекратилась государственная кампания пропагадны обмана и заблуждения против Сербской православной церкви в Черногории, а также кампания бесовестного изгнания Сербской православной церкви с территории Черногории. Мы обращаем внимание, что: −  черногорская власть, отдельные ведомства, СМИ и «историки, приближенные к власти» искажают факт истории, путем отрицания векового церковного устройства внедрением ложной теории о существовании автокефальной Черногорской церкви в период правления Петровичей. Черногорская митрополия называлась «автокефальной», начиная с пятидесятых лет девятнадцатого века, потому что черногорские митрополиты одновременно были светскими правителями, которые строили независимую Черногорию. Черногорская митрополия была и осталась единственной епархией Печского патриархата, которая освобождала Черногорию от турецкого ига, и отказалась признать закрытие Печского патриархата и свое подчинение Вселенскому патриархату. Царская Россия полностью поддерживала независимость Черногории и ее правителей, а Петербургский Синод принял решение о рукоположении черногорских митрополитов, носителей автокефалии Печского патриархата по отношению к Константинополю. Об этом свидетельствует тот факт, что в 1918 году Святой Синод Королевства Черногории (как носителя государственной веры) был единственным из всех митрополий бывшего Печского патриархата, который объединил отдельные региональные цркви, которые когда-то принадлежали к некогда существовавшему Печскому патриархату; − власть основанием особенной «черногорской» неканонической, противозаконной якобы-Церкви завершает процесс абсолютного «расправославления» (уничтожения православия) Черногории; − отрицается восьмивековое присутствие Сербской православной церкви на территории сегодняшней Черногории; − оспаривается факт преемственности Цетинской митрополии сегодняшней Черногорско-приморской митрополии Сербской православной церкви. Цетинская митрополия исторически является основоположником государства Черногории, так как цетинские митрополиты из династии Петрович-Негош одновременно были и духовными и светскими правителями Черногории с XVII до середины XIX века. − оспаривается факт владения храмами и святынями епархиями Сербской православной церкви в Черногории. Никогда в течение восьми веков ни одна власть не ставила под вопрос факт владения храмами и святынями: зарубежная или отечественная, оккупационная или легитимная на территории сегодняшней Черногории.  Вновь приходящая влать принимала тот очевидный факт, что все храмы в Черногории могли принадлежать только к реально существующей, канонической Православной церкви, и эта каноническая Православная церковь сохраняет традицию епископий: зетской, будимлянской, дабарской и хумской, основанные 800 лет назад самим Святым Саввой. − государство Черногории с пренебрежением относится к бескорыстному служению священников, монахов и верующих Сербской православной церкви в Черногории; остается без внимания тот факт, что они в течение десятилетий обновляли большое количество церквей и монастырей в Черногории, а также построили множество новых. Мы выражаем глубочайшую озабоченность незаконным вмешательством власти в Подгорице в церковные дела, так как все кононически-институционально признанные авторитеты в православном мире – Вселенский патриархат и Московский патриархат – неоднократно высказывались против антицерковного намерения черногорской власти создать «церковь» по мере своего шовинизма, безбожества, племенного и партийного сознания. Это немыслимо для какого-либо секулярного государства. Идет планомерное уничтожение православия в Черногории во всех формах. Мы, нижеподписавшиеся, ученые и специалисты, священники, верующие и граждане, все неравнодушные к земной несправедливости, выражаем свой протест против крайне насильственной, незаконной попытки стереть исторические и имущественные права, уничтожить проявление гуманности и символы присутствия  епархий канонической Сербской православной церкви на территории Черногории, и настойчиво требуем, чтобы данная антицерковная, антицивилизационная  и антигосударственная практика немедленно  прекратилась во всех своих  формах.  


Васиљ Јововић    Kontaktirajte autora peticije

Potpišite peticiju

Potpisivanjem, ovlašćujem Васиљ Јововић da preda moj potpis onima koji imaju moć odlučivanja po ovom pitanju.


ILI

Dobićete email sa linkom za potvrdu vašeg potpisa. Kako biste bili sigurni da ćete primiti našu elektronsku poštu, molimo Vas da dodate info@peticije.online u Vaš adresar ili na listu bezbednih pošiljalaca.




Plaćeno reklamiranje

Ovu peticiju ćemo oglasiti za 3000 ljudi.

Saznaj više...

Facebook