Иницијатива да књига "Чујте Срби"постане обавезна школска лектира
СПОМЕН - КОСТУРНИЦА , ПРЊАВОРСКА КОСТУР- КАПЕЛА
СПОМЕН - КОСТУРНИЦА , ПРЊАВОРСКА КОСТУР- КАПЕЛА
( Подсећање : 17. августа 1914. године Аутро - угари , спалили су у школи 48 Прњавораца , из школе у пламену , мајке су кроз прозор избачивале децу , а које су аустроугарски војници дочекали на бајонете )
Између реке Дрине и брда Џајевца , на обронку планине Цера ,
у огњу злотвора горела су деца , у спаљене очи мајке сузу да натера ,
да угаси пламен , урлике и јецај , од костију људских исклесана капела ,
Ћеле - Кула Западне Србије , ту душманин откри право лице ,
погнуте су главе испред Спомен - костурнице , гробнице- исповедаонице ,
у огњу хтедоше да спале и Крсног Свеца .
Народну ношњу униформом звали . док су на ломачи живе спаљивали ,
силовали, клали , убијали , коњ’ ма за репове растрзали ,
на бајонете дочекали ….
Овде сред мачванске равнице , долазише често Србо - убице ,
ко гаврани птице злослутнице , да живе затрпају у гробнице.
Споменик од костију исклесаше , бесмртне Спомен - костурнице ,
у црно нам завичај завише , разјапили чељусти , вилице .
Да нам деци сред танушног врата , запечаћене крвљу се виде огрлице ,
од трагова дављења и прстију , крвничке свирепости и грознице .
Кренуше низбрдо , а нема кочнице , сме ли ико да се загледа у лице ,
Мачве - Старомајке , вечне удовице . И све док нам покољења пале свеће ,
продужавају сећање на масакр и злослутно столеће .
( Могућа исповест мајке , која покушава да спасе своје чедо
из школе у пламену и мајки ,које избацују децу кроз прозор ….)
: - Анђеле , Анђела , сине и кћери , кад је школа ко ломача горела ,
кад су нас злотвори угљенисане хтели ,
хтедох да те одбраним од пламена , што сукну из учионица ,
потпалише га са много жара , подметачи пожара , утваре свих утвара ,
босоноги да ходамо по жеравици и изгоримо ко лиле Петровдана ,
а ја Бранимирка , твоја мајка , од огња да те преотмем ,
да ватру разбукталу предухитрим , отргнем из бакље живих ломача
и спржених руку те кроз прозор избацим , Сунцу и Ваздуху ,
не слутећи да ће те дочекати на бајонет - Жарач ,
што жар распирује , пепео разгрће …
А још миришеш на пупчану врпцу , изнет из колевке , окренут Сунцу ,
од колевке до попевке - кратка путања , из спршених очију суза искри ,
да угаси пожар неугасиви .
Ми смо мој сине Мучени , изгорели живи , ко да се уклета прошлост вампири ,
само сам хтела да наставиш да живиш , не слутећи да сам ти век продужила
за само пет минута , обневиделе очи од дима и пламена који сукља не виде бајонет- Жарач
и да те крвника дочека рука .
И чија смрт је лакша у огњу ил на оштрици бајонета .
Ја сам ти сине и Блажена и Богданка и Босиљка и Божица и Миља и Смиљана ,
Милодарка , дару утробе своје даровах живот , а не смрт , зато ни мртва не ћутим .
Огњене мој и Огњана , пламтели смо у варницама , изгорели смо у жеравици ,
узалуд молитве , јауци , крици , опколише нас немани у учионици , зборници ,
запалише нас ватрољуби на огњу огњеном , на огњишту рођеном ,
да једном васкрснемо из пепелишта и згаришта .
У овој школи где смо изгорели ко свеће ,исписиваће прва слова , креда ће им бити
наше кости беле . И мртва бићу ти спас и Спасенија ,
имена ми крштеног , Споменка према називу биљке споменак ,
да вас не забораве , ова ће школа бити Стамена ,
јер је грађена од костију , тврђих од камена .
Сунчице и Сунце , Васкрслава и Васкрславе , Голуба и Голубе , Крстана и Крстане …
Из пепелишта васкрснуше наше кости , ми смо ко буктиње изгорели ,
у крвавој прошлости , да би светлију будућност сагледала покољења
и знала шта су незвани гости , чинили прамајкама и праочевима
и да смо буктали ко буктиње , само да се сачува вољена земља ,
јер куд би без кућног прага моји беземљаши ?
Да нас поробе , освоје и покосе , то хтедоше ,
кад на у цркве , школе и куће , ко овце у торове сабише ,
нас Неболике и Милолике и душе Христолике да искорене ,
да нам затру семе .
Тај тренутак и ту игру сенки , које се плаше крвожедници ,
вапај и пламен голоруких , живих изгорели ,
грчевита борба угљенисаних руку да се спасе чедо
и у трену кад душе узлећу на Небо .
Кад зачујеш песму анђеоског хора , то се песмом брани од утвара и злотвора
и вековним звоном зазвониће школа,
ил се огласити са црквених купола , ту се огледају сенке прошлости ,
чијих се сенки и крвници плаше .
Знаћеш да си близу Прњавора , да је ту у близини и паљена школа
и да су питања још без одговора , из прошлости густ дим и даље док куља ,
знаћеш да су живе људе на ватру доливали уместо уља .
Ту сад расту селен , смиље и кадуља ...
Славица Јовановић новинар и књижевник
Аутор фотографија : Славица Јовановић
из књиге " Не клечи пред злотвором "
РАСПИСУЈЕ СЕ ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ‘’ ТРАГОМ ПРАВДОЉУБИВОГ - АРЧИБАЛДА РАЈСА ‘’
Следеће године 8. августа 2019 . године навршава се тачно 90 година од смрти једног од највећих пријатеља Срба , истакнутог хуманисте, криминолога и пријатеља Србије Арчибалда Рајса, чије су поруке из његовог антологијског дела "Чујте, Срби" о менталитету, снази, поносу, слободарском духу, али и слабостима и грешкама Срба и данас, актуелније него икада. Рајс је иначе почасни грађанин Мачванског Прњавора .
Рудолф Арчибалд Рајс рођен је 8. јула 1875. године у немачкој покрајини Баден.
Рајс је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.
Истраживао је злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом, а посебно је направио осврт на страдање српског становништва од аутро- маџара почињеним над становништвом Мачванског Прњавора и околине .
По Рајсовој жељи, његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта.
На урни, која је поломљена приликом налета Бугара у Другом светском рату, писало је: "Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана, Златно срце спава. Пријатељ Срба из најтежих дана. Јунак правде, истине и права. Швајцарца Рајса, ком' нек је слава!".
Конкурс се расписује и у знак сећања на жртве злочине које је починила аустроугарска војска у Мачванском Прњавору 4. августа 1914 године , тако да и данас пред Спомен - костурницом леди се крв у жилама , пред том Прњаворском Костур - Капелом .
( Подсећање : 17. августа 1914. године Аутро - угари , спалили су у школи 48 Прњавораца , из школе у пламену , мајке су кроз прозор избацивале децу , а које су аустроугарски војници дочекали на бајонете )
Иницијатор књижевног конкурса је Славица Јовановић новинар и књижевник , која на овај начин испуњава заветну жељу Бранислава Бојића Банике књижевника из Београда , који је своје детињство проводио у дворишту прњаворске цркве знатижељно посматрајући спомен- костурницу у друштву тадашњег црквењака . Мајка Бранислава Бојића књижевника је родом из Новог Села и Бојић је потписницу ових редова замолио да кроз књижевно и публицистичко штиво , пише о свирепим злочинима над недужним српским становништвом у Мачви . Иницијативу су одмах подржали и књижевници из Удружења књижевника Србије : Предраг Богдановић Ци, књижевник , др Милан Младеновић књижевник и многи други афирмисани књижевници и новинари , али има и полицајаца , као и књижевних клубова . Такође у току је и оснивање Удружење писаца Мачванског Округа , чији је иницијатор такође , Славица Јовановић новинар и књижевник .
Сада више о конкурсу који је тематске садржине . Прва песма би требало да буде посвећена Арчибалду Рајсу , односно песма посвећена његовом истраживачком раду на raскринкавању злочина над житељима Мачве и његовом књижевно-публицистичкм раду и књизи- тестаменту ‘’ Чујте Срби, чувајте се себе’’ .
Друга песма би требало да се односи на страдање мачванског живља , који су на најмонструозније начине мучени , клани , спаљивани , везани жицом и терани да гледају трчећи везани у ланце , према августовском Сунцу , а познато је да само птица орао , без тешкоћа може у Сунце погледати …
Трећа песма би требало да буде посвећена слепом српском гуслару и песнику Филипу Вишњићу , који је злочине у Мачви од стране тиранина- опевао .
Песме треба да су дужине до 28 редова , потписане пуним именом и презименом аутора
Један аутор може учествовати са по једном песмом на све три теме , или са три песме на једну тему коју изабере . Или само са једном темом са конкурса . Конкурс је самофинансирајући и плаћа се учешће од 500 РСД . Конкурс је отворен до краја априла 2019 . године . Осим штампања зборника и књижевних вечери , планиран је и посета Београду споменику Рајсу који налази се у Топчидерском парку, као и посета спомен костурници у Мачванском Прњавору .
Најуспешније песнике очекују дипломе , књиге, уметничке слике , захвалнице .
Проглашење победника , додела награда и промоција зборника посвећеног сећању на жртве ратова у Мачви биће одржана у августу , када се обележава јубилеј 90 година од смрти Арчибалда Рајса али и годишњице од великог зверства над Србима .
Овим конкурсом испуњавамо и заветну жељу - тестамент нашег угледног српског књижевника Бранислава Бојића , великог Србина , Родољуба и Православца , који је као босоноги дечак у Мачви , био ужаснут злоделима над огњиштима и децом , родном крају своје мајке . А захвални смо и књижевницима Удружења књижевника Србије што нас подржаше у овој идеји .
За све информације везане за конкурс можете се телефон : 063- 807 - 59-35 .
У нади да ће конкурс постати традиционалан и да ће отргнути од заборава , недужне мачванске жртве , али и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса .
Припремила : Славица Јовановић , новинар и књижевник
| This discussion has been closed. |