Peticija za osnivanje zakona "Aleksin zakon"

Zato jer smatram da se situacija odmakla kontroli i jer smo toliko duboko ukorenili korumpiranost i licnu dobit da zbog toga deca stradaju a pojedinci zaduzeni za njihovu sigurnost i bezbrizno odrastanje profitiraju

Zato da se smanji vršnjačko nasilje, kao i da se iznađe mogućnost sankcionisanja nasilnika.

Zbog toga što je i moje dete maltretirano!!!

Da ne bi bilo nasilja u skolama i da se ovo ne bi ponovilo.

Sve sto treba i moze se napravit ja sam na raspolaganju

zato sto treba spreciti monstrume od dece da prolaze nekaznjeno,kao i njihove nastavnike7

Peticiju sam potpisala iz razloga sto smatram da je danas veoma teško doći do pravde i zato što službenici koji nesavesno obavljaju svoju duznost ostaju nekažnjeni.

Ja sam i sam bio žrtva vršnjačkog nasilja, za mene je škola bila "logor" za mučenje!!! Od silnih stresova nisam mogao da učim i da se intelektualno razvijam. Zahvalalan sam samo onima koji su prema meni imali razumevanja! Veliki sam protivnik svakog nasilja nad ljudima, a naročino među decom i mladima. Zato i te kako podržavam donošenje i usvajanje "Aleksinog zakona"!!!

Želim da se zaustavi svaka vrsta vršnjačkog nasilja.
Hvala Vam što ste nam omogućili da damo svoj glas.

Sta tu ima da se komentarise, sramota za Srbiju sto je doslo do toga da ova peticija uopste i postoji

Da se nikom ne ponovi,jer djeca su nase bogatstvo

Zato sto me uzasava nasilje, pogotovo nad djecom!

Zato sto uvijek kazem
"Sva su djeca moja "
Bol za ovim malim adjelom je duboka!
Sprijecimo zlo i sacuvajmo drugu djecu.

Da se vise nikad ne ponovi,

Zelim da se krivci kazne. Zelim da im se objave imena, kao i roditeljima. Zelima da se Aleksa i Mahir, vise nikada i nikome ne dogode. Zelim takodje, da se kazni ubica naseg Stanka iz Bijeljine. Kojeg kukavici ubi, hitcem u ledja, razmazeni sin, tate na polozaju. Zelim i da se kazni sin onog ditektora Pinka, koji ubi djevojku na pjesackom prelazu. Sretno vam u daljem radu.

Ljudi potpisite ovo obavezno naravno ako u sebi imate i malo osobine koju je narod u Srbiji i na Balkanu davno izgubio, a to je ljudskost.

Moramo kažniti te počinioce (bez obzira da su maloletnici) i njihove roditelje po hitnom postupku da bi sprečili ,da više nedođe do takvih scena u školama. POD HITNO DONETI TAKAV ZAKON!!!

Peticiju potpisujem da bi se doneo Aleksin zakon i stupio na snagu.... Da se vise nikada ne desi ono sto se desilo Aleksi u Srbiji, Mahiru u Bosni niti i jednom drugom detetu bez obzira na veru,naciju,u kojem gradu ili drzavi zivi.... Aleksa i Mahir su u svakom vasem,nasem i mom detetu ....Aleksa i Mahir su nasa deca..

Jer sam majka...ako drzava ne moze da resi pitanje vrsnjackog nasilja mozda mozemo mi...obican narod...roditelji...majke i ocevi...

Zaustaviti nasilnike, zaštititi nevinu djecu,....:'(

Republika Srbija treba da poostri Skolske Zakone, da zastiti djecu i nastavnike od nasilja i / ili od nasilnika.
Drugi nacin da se djeca i nastavnici zastite od nasilja i / ili nasilnika je da Republika Srbija vrati pojedine krivicne zakone, zakone o skolstvu iz Bivse SFRJ, od prije 1980. Godine.
Hvala.

Zato sto hocu da nasa deca sutra budu sugurnija u skoli.

Razlicitost i posebnost je osobina koja spaja ljude, posebnost i razlicitost su ljudske vrednosti ,kullturno istorijske vrednosti i vrline naroda i ljudi. Pravo na ocuvanje , negovanje, razvoj, odrzavanje i pravna vidljivost svoje razlicitosti i posebnosti je teznja sviju nas na celoj planeti. Razlicitost kulture, jezika, govora, razvoja licnosti, sopstvenog identiteta i integriteta, svog sopstvenog unutrasnjeg bica, duhovnosti su osnovne istorijsko kulturne vrednosti jednog naroda i uopste svih ljudi i naroda na planeti. Izgradnja licnosti deteta se razvija u okviru drzave i naroda u kome zivi. Pravo je svakog pojedinca na slobodni individualni razvoj u okviru svojih mogucnosti. Dete se razvija i razvice se u sopstvenu samosvesnu licnost samo ako tezi svojijm zdravim izborom od mnogo mogucnosti koje nudi cela planeta bez uplitanja spoljnih faktora koji bi ugrozavali integritet i identitet i pravo na sopstveni razoj deteta. Porodica kao zajednica u kojoj se dete razvija i zivi morala bi ukazati detetu na mogucnosti svakog deteta iz svog sopstvenog iskustva istorijskog koje nosi u svom unutrasnjem bicu, okolnosti, moguce rizike i posledice i odvojiti dete, u cilju ocuvanja njegovog psihofizickog zdravlja. Svako dete je individua i bice za sebe, razvija se prema svojim mogucnostima i potrebama, naravno ne treba dovodit u pitanje mogucnosti dece jer su sva razlicita i individualna. Odnos deteta prema sistemu ne bi smeo biti izgradjen iniciranom omnipotencijom ili tipicnim martirizmom dece. Porodica je ta koja ukazuje detetu da postoje puno razlicitih podsistema i sistema vrednosti, da misljenje ljudi tezi promenama i menjanju u cilju izgradnje vece i vise vrednosti istih od one koje trenutno imaju. Da skola kao sistem vrednosti nije sigurna ruka prijateljsta, zdravlja deteta i kulturno istorijskog napretka kroz ucenje i obrazovanje. Da institucije od kojih se misli traziti ikakva pomoc u sprecavanju nedozvoljenih radnji dece i profesora, sa povecanim nadzorom ili pojacanom kontrolom nece pruziti spokojstvo i toplu ruku prijateljstva i srdacnosti detetu. Porodica bi trebalo da ukaze detetu od mogucih opasnosti po zdravlje deteta, pre svega upucivanjem kroz izbor prijatelja u kome ce biti prihvaceno i koje ce pozitivno delovati na razvoj njegovih individualnih mogucnosti i pre svega interesovanja koja ce uticati na razvijanje sposobnosti za specificna zanimanja. Svi smo razliciti, od razlicitih porodica, razlicite prirode, unutrasnjeg bica. Kao takvi nosimo svoju sopstvenu prirodu. Ali da bismo je ocuvali, i razvili vodjeni pozitivnim duhom i sopstvenim istorijskim iskustvom teznja porodice je da zastiti svoje dete od rizika, ne prepustati ga izboru ulice i skole na ulici, ili unapred stvarane grupacije dece od strane lokalnih organa. Svi smo razliciti i nikad ne mozemo i necemo biti i postati isti. I tako je i ovde i svuda u svetu, nakordjababa i nakordjadeda su iz razlicitih porodica, ali i njihovi potomci, praunuci stvaraju zajednicu sa izabranicama iz razlicite familije i porodice kao i praunuka koja stice porodicu sklapanjem braka sa izabranikom, stvarajuci novu zajednicu i decu koja su razlicita iz razlicitih porodica, svi kurajberi su iz razlicitih porodica, podrucja zemlje, i njihov antropomorfizam je razlicit. I ne smemo ni misliti, niti zakljucivati pogresno. Polazeci od te nejednakosti i razlicitosti a ona se stice zakonima prirode, nejednakost i razlicitost nas je ucinila da neko nastane od duha, neko od Boga, neko je nastao od Satane, neko je nastao od ideologije, neko je nastao od svoje vere, neko je nastao od reci, neko je nastao slucajno, neko je nastao namerno, neko je nastao od bozijih dela i bozijih udaraca zadajuci nejacima, neko je nastao od materije, neko je nastao od novca, neko od politike,neko je nastao evolucijom od majmuna, neko je nastao od zivotinje, neko je nastao od zakletve, neko od amaneta, neko od neba, neko od zemlje i njive koja je hranila porodicu,neko od obicnog urina, neko od nauke, neko je nastao verom u svoje pretke, neko od svojih roditelja...Na osnovu supstancije postanka i mogucnosti porodice, lokalni organi u svakom gradu i politicari u mestu formiraju grupe dece koja su faktor ili moguci faktor ometanja nekih od deteta. Dovodi se u pitanje zakon. Da li ce se stvarati mehanizmi koji ce stititi decu ,svu decu ove zemlje. Uvek ce postojati privilegovane dece, koju ce sistem stititi i podrzavati, a bozje udarce ce trpeti i primati ona deca koju ce unapred izabrati. Zakon ce stititi povratnim mehanizmom decu i profesore koji su pocinili nezakonite radnje prema konkretno ovom detetu. Stitice u buduce institucije koje nisu reagovale zakonskim sredstvima,kao i njihovu decu, biolosku decu od profesora od kojih je dete trpelo udarce, kao i biolosku decu politicara u lokalnim organima koji su radnjama necinjnja i cinjenja inicirali dogadjaj kao i buduce lokaliste i politicare i njihove porodice. Razlicitost se cuva kroz posebno obrazovanje, kroz poseban program dece i interesovanja dece, kroz poseban pristup svakom detetu kao individui, kroz razlicite postavljene uglove posmatranja deteta iz perspektive da bude zdravo u sredini u kojoj zivi odvojeno od faktora koji ugrozavaju njegovu licnost i bezbednost. A tih faktora ima svuda, pocev od skole koja ne pruza sigurnost detetu, preko lokalnih organa i centara za socijalni rad , sudstva, policije,pruzanje zdravstvenih usluga detetu koji su samo formalno slovo na papiru zakona. A stvarnost je surova...