Spasimo viševekovni hrast!

Ne zanima me da li je zavetni ili ne i da li ga iko smatra svetinjom. Ne smeta mi što je njegova starost odjednom volšebno skočila na 800 godina i što je to zloupotreba na kakve smo navikli, u svojoj nameri je bezazlena. Meni je dovoljno da je star i 300 god, možda bi me neko ubedio da je i 200 dovoljno. Skupo? Pa nije skuplje od gluposti koja nije umela da vodi računa o tome šta će sve naći na trasi auto-puta i ima li ičeg vrednog da se sačuva. Još je skuplja glupost TV lupetanja o rešenju koje je struka smislila. A daleko su najskuplje sve pare koje je aktuelna vlast proćerdala na svakakve budalaštine. Dakle, koliko god da košta, autoput da ga zaobiđe. Pa ako drvo i umre od izduvnih gasova bar nije posečeno, kad tad umreće i bez autoputa, kao što ćemo i svi mi, od izduvnih gasova ili nečeg drugog, ili od starosti . . . ostaće panj, ostaće bilo šta od jednog bića koje ŽIVI nekoliko stotina godina.

Nema tog puta, auto puta, zgrade, tržnog centra koji ne mogu biti pomereni par metara da bi se sačuvalo nešto što krasi to mesto mnogo duže nego što najstariji čovek na planeti ima godina...

Потписао сам ову петицију зато што храст не представља сметњу и препреку напредку и бољитку, већ даје снагу, подршку и пример друштву које је очигледно посрнуло! Треба да идемо у корак са временом, али морамо знати да народ који нема историју и традицију нема ни будућност, то нам и сам храст говори и доказује самим својим постојањем! Човек је биће природе и са њом треба да буде у складу! САЧУВАЈМО ХРАСТ, САЧУВАЈМО СЕБЕ!!!

Ukoliko se autoput izgradi blizu njega.... uvenuti ce

Cetvrta sam generacija rodjena u Beogradu /1947god. Od malih nogu, proputovanja sa roditeljima su uvek bila sa odmorima kod hrasta. To su divne uspomene, prvi dozivljaji u detinjstvu i susreti sa pricama roditelja o istoriji i velikom hrastu.  Mi, deca, nismo mogli da odvojimo pogled od tog gorostasa, glave smo uzdizali prema krosnjama koje su,  iz nase vizure, dosecale do neba.  A i jesu, iskonska snaga i prpirodna moc drveta urezana je u nasa bica i celokupni identitet. Koliko nas hrast ima prica da nam isprica, sta je sve doziveo i nadziveo - pa zar sada da stane, da prestane da gleda i zivi sa nama i prica sledecim generacijama svoj zivot. Nas deca bi bila siromasnija za veliki deo istorije, nasledja i prica predaka i roditelja o HRASTU, koji uprkos svemu, velicanstveno postoji i POSTOJACE! Tu smo mi, ljudi ove Srbije, da ga branimo i odbranimo, mi koji cuvamo secanja i prenosimo ljubav, postovanja i generacijske price s kolena na koleno, nasoj deci.

Slava Rodu

За тај храст се знало још док је аутопут био само на папиру. Не могу да верујем да људи који имају све привилегије од овог народа, истом желе да сатру сваки траг постојања!