Хоћемо назив улице у знак сећања на жандарма Стевана Синђелића!

Izdajnicka vlast hoce da srusi spomenik policajcima koje su ubili siptarski teroristi . Dok na svakom koraku sirom Kosova podizu spomenike siptarskim teroristima koji su ubijali srbsku decu , palili manastire, silovali monahinje, proterali Srbe sa vekovnog ognjista , vadili zivim ljudima organe, ne dozvolite Albancima na vlasti u Srbiji da ispune svoj podmukli zadatak, po nalogu iz Tirane . Zna se ko je s kim sedeo u lozi i sa kojim drzavljanima sa americkim pasosima kad su se narugali nesposobnim srbijanskim sluzbama, u koje su ubacene albanske i vatikanske krtice, i ko je dronom - igrackom upravljao, pokazujuci zastavu Velike Albanije . Da li mi to na vlasti imamo Enver Hodzu ili Fadilj Hodzu, Srbi dizite glas .!

SVAKO KO SE USUDI DA SRUSI SPOMENIK IZGINULIM SRBSKIM POLICAJCIMA IZVRSAVA NAREDJENJA IZ TIRANE!

 ПОСВЕЋЕНО СТЕВАНУ СИНЂЕЛИЋУ ХРАБРОМ  ЖАНДАРМУ

ЧОВЕК ЈЕ ЈЕДИНА ВОДА ОБОЈЕНА У ЦРВЕНУ БОЈУ ЉУБАВИ

( Посвећено  Стевану Синђелићу жандарму , који је убијен од стране
албанског терористе  "косовокрадице " из аутоматске пушке , стојећи
на бранику отаџбине )


Човек је  једина вода  обојена у црвену боју љубави према слободи ,
једина крвава вода која се у ратовима  попут  водопада слива у земљу ,
те црвене реке теку , где год су ратови и где се пролива недужна крв .
Човек је једини виолински кључ , који песмом откључава врата мира ,
песник и птице научи да пева а сунце да сија .
После ратова , бомбардовања , нагазних мина ,
ко птице без замаха и крила , кренуће колоне људи у инвалидским колицима .
Богаљи са штакама и катетерима .

Остали су у животу  и сад су ампутирци , инвалиди ,
осиромашени уранијум  очи им спржи , а  касетна бомба у њиву заривена ,
оста успомена на НАТО поклоне у виду експлозива ,
све су то нови Чернобиљи  и Хирошима  и Нагасаки
а  терористама -  камиказама  компаси и оријентири...
У празним  очним  дупљама , ко дечији  кликери , стаклене су им очи .
Називају их  богаљима и сакатима , са штакама и протезама ,
вештачким ногама, рукама, стопалима , шакама ,
како да загрле сина и погледају ћерку , безруки и безноги .

И стихови су ми ко сакати , ко пали борци за слободу ,
у њима сви   моји непогледи , у срцу заривени гелери , у очима чауре и меци ,
корачају ми песме на  штакама и храмљу , немају ноге .
Ко свим бранитељима слободе чије су ноге остале на светој земљи
а они и мртви их траже  и не слутећи да су њихове  ноге и руке божури
и корен из ког ће нићи слобода .
Ја знам браниоче да ти немаш ногу , да си живот свој дао за слободу ,
тамо где је твоја коракнула нога , ту се чује песма и ту нема роба .
Из сваке капи крви кад божур кад проклија ,
доказаће да је љубав јача од свих религија ,
Те црвене воде теку вековима , излију се увек , све у име мира .

Човек је једина вода обојена у црвену боју љубави, љубави према слободи
и никад више робови и никад више  окови ,
и зато  виолинским  кључем  отворимо врата мира ,
песмодарима и  песмодарицама ,  анђелима голубовима  белим ,
да се драгоцена црвена река  живота не пролива у ратовима
и да болнице не буду препуне оболелих од карцинома ,
оних што из летилица смрти истоваре  тоне и тоне касетних мина и пројектила .

Аутор песме :

Славица Јовановић новинар и књижевник

Из књиге " ПЕСМОДАРИ МИРА " 2014 . године

Ovakav covek treba da bude uzor mladima ,posteno je zaradjivao ,dao zivot za drzavu ..Nije je napustio kao vecina mladih sto sada rade ,vec je zivot dao za nju .Mislim da jedna ulica je i malo za ovakvog coveka ,koji je iza sebe ostavio sina,koji jednog dana kad poraste treba da bude ponasan  i na oca i na drzavu ..Zato ,nadam se da cemo uspeti u ovome 

 Стевану Синђелићу                                                                                    

Стевану Синђелићу Стевану Синђелићу Стевану Синђелићу 

Zato što je ovaj mladić zaista heroj!!

Zato što je ovaj mladić zaista heroj!!neka ti je mesto u Carstvu Nebeskom junače pravi!!