Vratimo malu Jovanu

#381: Biljana Kolar - Re: Re: Re:

g.Kolar,

Da bi se imao pravi uvid u stanje predmeta,potrebno je da se čuju dve strane a ne samo jedna a koja je privukla,kao što znate,jer ste i vi u tome učestvovali,subjektivnim prikazom,oko 5.000 potpisnika peticije.

Ja se ograđujem u mojim izjavama i iznosim samo svoj stručni stav,trudeći se da budem objektivna u vašem slučaju.

Kada se radi o poremećenim odnosima roditelja a i brakorazvodnoj parnici,morate znati da se tako poremećeni odnosi supružnika reflektuju i na decu.Ona se uglavnom više vežu za roditelja od koga dobijaju više topline i sigurnosti.Nesporna je činjenica da dete ima oba roditelja i da treba da održava kontakt sa roditeljem kod koga ne živi.

Odluku kom roditelju će dete biti povereno,donosi sud a na osnovu predhodno dobijenog mišljenja CSR,koje može i da ne uvaži i da traži ponovno preispitivanje,ako su se okolnosti promenile.Kada se rešenje o modelu viđenja donese,za njegovo sprovodjenju takođe je nadležan sud.

Do donošenja sudske presude,privremenom merom može se regulisati vidjenje deteta sa roditeljem sa kojim ne živi.Niste dali podatak da li je donesena privremena mera.

Očigledno je da se ovde vidjenje deteta sa ocem odvija u CSR ali me interesuje na osnovu koje odluke.

Ako takve odluke nema a vidjenje se ipak odvija-mada nekvalitetno i kratko,to je onda zahvaljujući upornosti i veštini radnika centra da pregovara , u ovom slučaju sa majkom i detetom da tu nit ne prekinu,do sudske odluke Smatram uspehom da kontakata ipak ima.Centar nema mehanizme( po vama zakonsku obavezu) da nekoga na silu zadrži i tako dodatno traumira dete(to spada u ugrožavanje dečjih prava. ) već je to proces na kome treba dugo raditi tj.polako produžavati vreme koje dete provodi sa ocem kako bi se ono opustilo i smanjio negativni doživljaj tih susreta. Kada između roditelja postoji emotivi razdor,možete li samo zamisliti šta se dešava u dečjoj glavi a vi ga primoravate da sat vremena trpi ono što ne želi.

U takvim slučajevima za očekivati je negativnu dečju reakciju u odnosu na roditelja sa kojim ne živi.Dete reaguje svojim emocijama koje nisu promišljene,ljuto je,oseća da gubi toplinu porodice,čulo je svađe roditelja,komentare njemu bitnih ljudi iz okruženja(deca upijaju sve što čuju ma koliko se trudili da se neke stvari pred njima ne pominju ).

Očigledno je da centar,sa teritorije boravka majke, radi sa majkom na pripremi deteta za susrete sa ocem,ma koliko da ste vi time nezadovoljni.Majka može,do sudske odluke,i da ne saradjuje tj.da ne dozvoli viđenje deteta sa ocem. Pitanje je da li sa vašim sinom na tome radi centar u N.Pazovi,jer kažete da tamo živi.

S obzirom da sudske odluke o kontaktima sa roditeljem kome nije povereno,još nema,ovaj period treba iskoristiti za rad sa oba roditelja, da ostave po strani razmirice koje su ih dovele do razvoda i da misle na dobrobit deteta.Često je teško i roditeljima da razdvoje te dve stvari,svaka strana misli da je u pravu pa se reflektuje sve negativno iz trajanja bračne zajednice a ono lepo olako zaboravlja.To lepo je upravo njihovo dete.

To dete je u fokusu interesovanja centra,a da bi se do toga došlo put je trnovit.

Kakva je vaša uloga u ovom procesu? Pravno nikakva ali emotivno može biti važna.Nadam se da ste, kao roditelj,kod svog sina razvili veštinu razlikovanja važnog od nevažnog ,razliku između besa, ljutnje i osvete,proces sticanja poverenja,doslednost,empatiju i sl.Radite i dalje na tome i neka vam krajnji cilj bude dobrobit vašeg unuka koji će jednog dana,boraveći kod vas,biti ponosan što ima razumnu babu,koja ga voli samo zbog njega.

A bivša snaja?Ona će uvek biti majka vašeg unuka ,kao što ste vi majka svome sinu.Sve ostalo je nebitno i ne treba da vas se tiče.

Vaše zadovoljstvo ili nezadovoljstvo mojim odgovorom je vaš subjektivni doživljaj ali nadam se da će biti prilika kada ćete se setiti nečega o čemu sam ovde pisala i razmisliti o tome na drugačiji način nego sada.