ПОНОВНО УВОЂЕЊЕ РАДНИХ АКЦИЈА И ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ

На моје велико одушевљење, јавио се коначно један праааави "мушкарац" (или жена, не знам, само он-она зна шта је) који ме је удостојио таквог задовољства да тога није свестан. Ова његова причица и својеврсна исповест о себичлику и кукавичлуку, који га красе, дају нам додатну снагу и мотивацију да одвојимо жито од кукоља, да се позабавимо више сопственим ресурсима и снагама, а ова "бића", која се усуђују да нам деле некакве лекције о псеудоинтелектуализму, у потпуности игноришемо као бескичмењаке и црволике створове, који чекају да им се принесе скувана кафа и испржено јаје, пожелимо им срећан пут у бели свет, да их тамо дочекају сољу и хлебом и да нас никада више не виде...ја сам поносан на своје претке, без којих не бих ни постојао, волим свој народ, шуме, њиве, градове, птице, цркву у којој сам крштен, сваку стопу којом сам прошао и као дете и сада, као одрастао човек, ожењен, са дипломом државног факултета, одговорним послом од кога зависи живот људи које волим, као неко ко је служио војску како треба и био примеран и одговоран војник, научен да ми се ништа не принесе и да нике неће уместо мене да пере веш, судове, да чисти, усисава, жваће или гута, као неко ко се не стиди ни сељака, ни професора, ни књиге, ни лопате...себичнима и размажњнима, изгубљенима у неком виртуалном свету "препуним пара", видео игара и таложења сала од некаквог "Мек Доналдса", који се стиде ћирилице, пожелео бих срећан пут, дуг останак тамо где су се запутили и да успеју у остварењу својих "снова" који ће им, вероватно, тамо негде иза 258.-ог меридијана, пасти са неба...