Опозив Муамера Зукорлића

Lični interesi nisu novost, preovladavaju već 15-tak godina, ali postojale su moralne norme koje su sputavale lične interese, te je ekcesa bilo manje. Amoralnost je postala glavna kategorija, a njeno nekažnjavanje sa čime se srećemo sve učestalije istopilo je prepreku koja nas sprečava da činimo baš sve što nam se prohte. Kako da dokažem detetu da nije moralno da krade, ubija, maltretira i radi stvari zbog kojih se gubi obraz - kad je sistem vrednosti u društvu izgubljen, i kad je ono što je mene učio moj otac, a njega njegov, sada retkost koja se graniči sa neobičnim. Dati, pomoći, voleti, brinuti, voditi računa o drugom bez obzira na sebe, sve jedno da li se radi o mestu u busu ili o tudjoj egzistenciji, danas se već može tumačiti nenormalnim. Patriotizam kao ljubav briga i davanje bez ličnog interesa, već zarad odanosti svojoj otadžbini nije ništa drugo do jedan od vidova vrlina u kojima smo odrastali. To nije pevanje himne, ni busanje u grudi, ni kićenje dedinim ordenjem, to je nežnost i pažnja usmerena prema nepoznatoj osobi koja je kao i mi deo naše zajednice. Svesni ugroženosti možemo svoje porodice držati po strani i čuvati kao male ušuškane oaze, ali bez stvarnog udruživanja koje će okončati vladavinu nemorala i niske duhovne kulture, naše oaze će se gasiti i nestajati jedna po jedna.