MI NE ŽIVIMO , MI PREŽIVLJAVAMO JER SMO U DUŽNIČKOM ROPSTVU

Uzeo sam kredit u švajcarcima da bih stekao bar nešto za sebe i porodicu ( stan od 33 m2 ). Nemam od koga ni da dobijem ni da nasledim ništa, tako da je jedini način da nešto  legalano steknem da kupim stan na kredit. Pošto nisam ekonomista i nemam pojma oko kredita, euribora, libora i raznoraznih kamatnih stopa utrpali su mi kredit u francima, kao to ti je najbolje. Pristao sam i pomirio se sa sudbinom da ću veći deo svog života otplaćivati taj nesrećni kredit. Ali... Kada sam uzeo kredit (2008 g. ), plata mi je bila35000, euro je bio 84 din. a švajcarac oko 48 din. a rata 18400 din. Sve u svemu izdržljivo. Sada mi je plata 30000, evro 123 din. a švajcarac 110 din. a rata 31200 din. Sve u svemu NE IZDRŽIVO. Supruga i ja sa dvoje dece smo i pored dve nazovimo prosečne plate u zemlji Srbiji ( moja 30000 din. ženina 45000 din. ) postajemo socijalni slučajevi. Odrekao bih se i Srbije i Srbstva u korist bilo koje zemlje koja bi nam zagarntovala normalan život. Nismo ni neradnici ni lenštine ni lopovi ni narkomani ni alkosi, samo želimo normalan život za sebe i našu decu. Da su uslovi kredita ostali kao i na početku uopšte ne bi bilo problema, ali ovako SVE JE IZGUBILO SVAKI SMISAO. Ovakav način života na bih nikome poželeo. Deci ne možemo da priuštimo ni naj osnovnije stvari, a kamoli odlazak na more, planinu ili nešto drugo. Još kad se setim one nesreće od naše guvenerke koja kaže da joj ne pada na pamet da preduzme nešto povodom zaduženih u švajcarcima... TUŽAN ŽIVOT U ZEMLJI SRBIJI!