Otvoreno pismo ministru nauke

#309: Lj. I. - Re: Re: Re: Re: Inicijativa "Ignjatovic-Nikoliš"

Poštovani gospodine Ljubinko, savršeno dobro sam upoznata sa vašom inicijativom, i kako je ona prošla. Međutim, stvari nisu urađene kako treba, i do kraja.  Ne tvrdim da bi se nešto sigurno rešilo i da je urađeno kako  treba. Jer, znate i sami da su ministarstva tada bila feudi, pa očekivati od onog koji te i tuži i sudi da reši to pitanje je nerealno. Ombudsman takođe nije rad da se meša u tako krupna pitanja, principijelna, i da osuđuje protivpravno ponašanje najviših državnih organa (mogao bi da bude i smenjen). Ostala je samo Vlada, Skupština i Ustavni sud. Vlada tada nije postojala kao homogena i organizovana celina, ali moglo se pokušati, insistiranjem na  tome da je uređenje radnih prava zaposlenih u nauci i da uopšte funkcionisanje i organizovanje nauke nije u skladu sa našim pravnim sistemom. Jer, mora postojati Uredba Vlade, kojom se detaljno ostvaruje primena zakona (kao i kod drugih javnih službi, odnosno, budžetskih korisnika). U nauci, kao što znate, ona ne postoji. Ministarstvo nije nadležno da donosi uredbe. Skupština je dužna da kontroliše Vladu, kao najviši državni  organ. Ustavni sud je mogao nešto da preduzme, ali samo u okviru njegove nadležnosti. U pravu je sve jako precizno i formalno (jer forma daje suštinu stvari). Ovde se radi o neustavnosti i nezakonitosti, jer se materija radnopravnih odnosa mora uređivati zakonima, i na zakonu zasnovanim uredbama i pravilnicima. Pravilnike može donositi ministarstvo samo ako je ovlašćeno zakonom. U nauci postoji zakon, ali ne i ureba kojom bi se primenio zakon. Nauka je izostavljena iz Uredbe Vlade koja reguliše koeficijente za poslove u oblasti javnih službi. Visoko obrazovanje ima posebnu uredbu kojom se regulišu ova pitanja. Znači, samo nauka nema, iako je javna služba, predstavlja državni interes. To je protivustavno.