Otvoreno pismo ministru nauke

#317: Posmatrač - Stvari koje su nesumnjive...

Posmatrac ispravno sugerise:

c) Potrebno je smisliti sistem vrednovanja koji će manipulaciju učiniti beskorisnom.

Medjutim, daleko bolje je ugledati se na sisteme vrednovanja koji vec postoje i nepobitno stimulisu i nagradjuju kvalitetan naucni rad u raznim zemljama Evrope. Evo jednog primera, npr. iz Hrvatske. Tamo je Vas status odredjem ISKLJUCIVO naucnim zvanjem. Za razliku od nas, oni nemaju hiperprodukciju naucnih savetnika. Na primer, u "Rudjeru Boskovicu" rade istrazivaci koji imaju publikovano preko 100 radova u vodecim naucnim casopisima, ali nisu naucni savetnici. Kako se to postize? Za izbor u najvisa zvanja, neophodno je da kandidat bude VODECI ISTRAZIVAC na odredjenom broju radova (taj broj nije tako mali i njega odredjuje pravilnik). Svakom publikovanom radu mora biti pridruzen jedan i samo jedan vodeci istrazivac. Taj podatak se unosi u bazu podataka. Nemoguce je izvrsiti promenu vodeceg istrazivaca na nekom radu (taj rad je time "potrosen" za sva vremena). Unutar svakog Instituta jasno je prepoznatljivo da li je neka osoba zaista inspirisala, rukovodila, i pisala publikovani rad. Zato, pokusaja da se neki od koautora na radu lazno predstavi vodecim istrazivacem gotovo da nije bilo.  A i sta bi mu vredelo, kada treba imati veliki broj takvih radova.  Znaci, u najvisa zvanja mogu da napreduju samo oni koji su izrasli u samostalne istrazivace koji inspirisu nova istrazivanja i njima sustinski rukovode. To im kroz opisani mehanizam, na kraju, obezbedjuje i najvisi dohodak. Time najbolji i najsposobniji nisu izjednaceni sa preostalih n-1 koautora na radu. Zato, okanite se diskusija tipa 1/n! Opisao sam vam samo jedan od mehanizama koji onemogucava nekoga da samo kroz neodmereno koautorisanje stigne do visokog zvanja. I sto je najvaznije, ovim se cuva kredibilitet naucnih zvanja koji je kod nas potpuno razoren.