Mislim da neko ko pretenduje da nastavi školovanje na fakultetu ili pretenduje da se bavi naučnim radom MORA poznavati maternji jezik. Nema izuzetaka. Svakako da takav problem ne bi postojao kada bi se deca još od osnovne škole učila pravilnom govoru i kulturi izražavanja. Lično nisam imala problem sa izražavanjem i vrlo rano sam usvojila standarde maternjeg jezika, što se za današnju decu i odrasle ne može reći. Takođe, radivši u osnovnoj školi kao nastavnik muzičke kulture nailazila sam na negodovanje dece jer sam ih ispravljala prilikom govora i pisanja. Mislim da je dobro da se konačno usmeri pažnja i na ovaj problem, koji svakako ne treba zanemariti.

#19: Mina Božanić -

Poštovana gospodjo Božanić,

slažem se sa Vama, sem u  jednom detalju. Smatram da, svako ko živi i radi u Srbiji, mora koristiti pravilan srpski jezik, bez obzira da li mu je maternji ili ne.

Sve su češći zahtevi za isključivanje latiničnog pisma iz srpskog jezika. Zašto?

Srbi su jedan od retkih naroda koji je sve do početka XIX veka koristio tri pisma: glagoljicu, srpsku latinicu i srpsku ćirilicu.

Vuk je istovrevremeno reformisao srpsku latinicu i srpsku ćirilicu.  Ili Savo Mrkalj, da ne ulazimo sada u tu polemiku. Č, Ć ,Đ, Š i Ž su isključivo srpska slova. Pogledati prvo izdanje "Rječnika" iz 1818 god. (izvinjavam se, donje navodnike nemam na tastaturi). Tada smo se odrekli glagoljice i velikog kulturnog bogatstva, sada dostupno samo retkim stručnjacima. Sada se, ničim izazvani, odričemo srpske latinice.

Jezik i pismo su osnov svake kulture.

Nisam prosvetni radnik i srpski mi nije maternji jezik.

Tačno je, da je za opismenjavanja naroda potrebna šira akcija i veći angažman države, ali od nečega se mora početi. Pozdravljam inicijativu i sve vas koji su joj se pridružili.