#65: Radnica IGB -  

Poštovanje,
potrudićemo se da vam odgovorimo ARGUMENTOVANO kao prvo svi ceo Tim je Hvala Bogu zaposlen i imamo mesečna primanja ne oskudeva se u ničemu.
Kao drugo u tu vašu priču neverujete ni vi sami ,procenat podrške pojedinim osobama koji bi dobili u samoj firmi IGB bih bio ni celih 15 % verujte.
A treće možda ste i sami deo te postave,prijateljica,supruga ITD..pa ih ovde podržavate.Četvrto plata nije kasnila jer su za to zaduženi ljudi u Nemačkoj,svaka čast njima ,a ne ovde uh umalo da zaboravimo izvinjavamo se ah da ovde jesu zaduženi, ali da SMANJUJU plate i pišu Škartove koje ne postoje..i naplaćuju pa stavljaju sebi u džepove sve ove godine unazad.
Stoga pozdrav Vama i vašima neka Bog da samo ono kako je ko zaslužio! ni manje ni više.

#66: Internet_Tim - Re:  

 Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovek koji je uredno, pa čak možda i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa. Bilo usled njegove urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, on nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje. On uopšte duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. On sve ceni prema tome koliko šta doprinosi uspehu u životu, a uspeh uzima u "čaršijskom" smislu, dakle, sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekršaji te discipline povlače krivičnu odgovornost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekšan kulturom a sa olabavelom moralnom kočnicom, on ima sirove snage napretek. Školska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano visoko mišljenje o sebi samom. U društvenoj utakmici taj diplomirani primitivac bori se bez skrupula, a s punim uverenjem da traži samo svoje pravo koje mu je škola priznala. On potiskuje suparnike nemilosrdno kao da ne bi bili živa bića nego materijalne prepone. On je dobar "laktaš" — izraz jedan koji je prodro u opštu upotrebu jednovremeno s pojavom poluintelektualca.

Pretpostavimo da se u njega probudila politička ambicija, a da je postao ministar. Taj položaj mogao je ugrabiti samo kroz silno guranje i strmoglavu jagmu, i zato će smatrati da je to sada nešto "njegovo". Iz te svoje tečevine ili, bolje reći, plena gledaće da izvuče što više ličnog ćara. Biće "korupcionaš", ali neće biti sasvim svestan toga fakta: toliko će mu to izgledati prirodno i na svom mestu. Jedan poluintelektualac, kad je čuo da se govori o njegovoj ostavci, rekao je: "Ko je lud da se odvaja od punog čanka?!" Njemu je izgledalo nepojmljivo da se čovek ne koristi ministarskim položajem, kao što ne bi bilo pojmljivo da čovek kraj punog čanka ostane gladan.

                                                                                                                 Slobodan  Jovanovic (1869-1958)