Peticija, sasvim ispravno, navodi brojne probleme. Medjutim, stavljanje svih na jednu gomilu daje priliku Ministarstvu da ne počne da rešava nijedan.

Meni se čini da bi najbolji način bio da se krene direktno na istraživače koji nas sramote plagijatorstvom. Dakle, moj predlog je da se Ministarstvo navede(peticijom, pregovorima, molbama, svejedno kako) da napravi, ili podrži, web stranicu sa listom plagijata i plagijatora. I da donese odluku da se svakome ko je na toj listi uskrati pravo na fondove iz domena Ministarstva. Za sitne plagijate zabrana pristupu fondovima od tri do pet godina a za ozbiljnije TRAJNA zabrana bavljenja naukom o trošku poreskih obveznika.

Tehnički to je lako da se realizuje jer postoje brojni besplatni programi koji pretražuju duplikate radova na internetu. Na primer ovaj:
http://etest.vbi.vt.edu/etblast3/index/tutorial
a postoji i priličan broj sajtova sa spiskom plagijata. Ministarstvo ne treba da traži plagijate, tražićemo sami, ali treba da sankcioniše plagijatore, najbolje preko svog 'Ureda za naučni integritet', koji znamo da ne postoji, a koji bi trebalo osnovati što pre. I Uredu (ne treba se hvatati za reč, da li je ured, kancelarija, biro itd.) dati ovlašćenje da (pr)ocenjuje šta je plagijat i da odredjuje sankcije plagijatorima. Samo, direktne mere prema konkretnim likovima mogu da donesu neki rezultat.

Isto, Ministarstvo bi moglo da nas pretplati na neki od ozbiljnijih programa koji će svakome pomoći da prepozna plagijat, kako u svojim atako i u tudjim radovima. Recimo nešto ovako:
http://www.grammarly.com

# 10: Physicochemist - Focus 

 Thanks for the discussion. Found this thread quite useful and would like to impliment the similar idea in my blog that is related to social taboos and ideas at paper writing service.