Da bi se uspešno realizovale osnovne, master a posebno doktorske studije prema nekim analizama iznetim na KONUS-u (Konferencija Univerziteta Srbije) Srbiji nedostaje nekoliko hiljada referentnih profesora, kako mislite da postignemo veći procenat visoko obrazovanog kadra (Evropska Unija je zacrtala da do 2020. godine dostigne oko 25%)ako ovakim odnosom stopiramo pozitivan trend i želju pogotovo mlađeg kadra za afirmacijom i publikovanjem radova. Da li treba da se vratimo u vreme pre 20 godina (i više) gde samo privilegovani (ređe talentom i radom)su mogli dobiti ,,katedru" koju nisu morali da kontuiranim radom i usavršavanjem sačuvaju, već onemogućavanjem drugih da do akademskih titula dođu. Zar nije veća šteta sprečiti ljude da publikuju radove pa makar i u nekim manje kvalitetnim Internacionalnim žurnalima sa SCI liste nego ne dati im šansu da uopšte mogu da objave rad. Zato i postoji Impakt faktor žurnala koji su na SCI listi (koji se kreće od 0.1 pa do 19 i više). Zar to nije dovoljno za kvalitetno vrednovanje objavljenog rada. Zar nije pouzdaniji način merenja originalnosti rada, stručnog i naučnog doprinosa tog rada, koje sprovodi Thomson reuters u svojim bazama sa velikim brojem uposlenih stručnjaka i kvalitetnim softverom nemenjenim za te potrebe, od nekog proizvoljnog komentarisanja o kvalitetu radova, citiranosti i na kraju sugerisanjem da je najbolje da jedna privilegovana grupa ljudi odlučuje o tome šta je referentno a šta nije, ko se može baviti naukom a ko ne može.

#215: Dobronameran - Dobronameran

Ovo sto je navedeno u ovom komentaru je dovoljno da zatvorimo ovu diskusiju i da proglasimo ovu peticiju besmislenom.Svaka cast, ako doticni inicijatori nisu  upoznati sa gore iznetim u navedenom komentaru evo prilike da nesto korisno nauce.